Ukida se davanje krvi za članove porodice

Od 1. januara sledeće godine, kada počinje puna primena novog Zakona o transfuzijskoj medicini, ukida se namensko, porodično davanje krvi.
Ukida se davanje krvi za članove porodice
Foto: Pixabay
Kako pišu Novosti, to će biti veliko olakšanje za one koji idu na operaciju, jer je dosad bio čest slučaj da se od porodice, pre nego što se pacijent stavi na operativni program traži da obezbedi davaoce za određeni broj jedinica krvi, što nije uvek lako. 
 
Odbacivanje mogućnosti da familija, čak i u hitnim slučajevima obezbedi davaoce, u situacijama kada rezervi krvi nema dovoljno, kao što su trenutno smanjene zalihe nulte, a i svih negativnih krvnih grupa, moglo bi, ipak, dodatno da iskomplikuje rad transfuzije. S druge strane, nadležni tvrde da se to neće dogoditi, jer će transfuzija, po novom modelu biti bolje isplanirana i bezbednija.
 
Direktor Instituta za transfuziju krvi Srbije Gradimir Bogdanović, kaže za Novosti da je, prema preporukama SZO i Saveta Evrope, najbezbedniji model transfuzije potpuno ukidanje namenskog, porodičnog davanja krvi.
 
"Organizovano davanje krvi se ne ukida, naprotiv, odvijaće se kao i do sada. Akcije će biti unapred planirane i organizovane prema kalendaru, o čemu će građani biti blagovremeno obaveštavani. Dosadašnje, višedecenijsko iskustvo pokazalo je da su mali centri za transfuziju krvi bili suočeni sa problemima oko motivacije davalaca u svojim sredinama. Rešenje tog problema mogao je da pruži samo adekvatno edukovan kadar koji bi u saradnji sa Crvenim krstom mogao da objasni zašto je važno da davanje krvi bude dobrovoljno i neplaćeno", navodi on.
 
Novi sistem rada će, po Bogdanovićevim rečima, uniformisati način na koji se krv testira i obrađuje u ovlašćenim centrima, čime će se postići potpuno ujednačen, kvalitetan način lečenja pacijenata na čitavoj teritoriji Srbije. Istovremeno će se, navodi, obezbediti bolje upravljanje rezervama krvi i stabilnije snabdevanje zdravstvenih ustanova.
 
Prema novom Zakonu o transfuzionoj medicini, krv će prikupljati, testirati, procesuirati i distribuirati pet ovlašćenih institucija: Institut za transfuziju krvi Srbije, Pokrajinski zavod u Novom Sadu, Zavod za transfuziju krvi u Nišu i Zavod u Kragujevcu koji je u fazi osnivanja. Peta ustanova ovog tipa je Institut za transfuziologiju VMA.
 
Osim ovih ustanova, krv će se prikupljati i na organizovanim akcijama na terenu, u firmama, kompanijama, državnim institucijama, školama i fakultetima, a u saradnji sa Crvenim krstom Srbije. Dosadašnjih 47 centara koji su uključeni u prikupljanje krvi, biće zapravo banke krvi.
 
Podsetimo, mediji su najpre javili da u Srbiji krv više neće moći da se daje pojedinačno u bolnici ili grupno na akcijama u firmama i ustanovama da bi se rizik od prenosa hepatitisa ili HIV-a. Dodajmo i da zakonske izmene dolaze posle saznanja da se jedna žena iz Južnobačkog okruga zarazila HIV-om nakon transfuzije krvi, a o čemu je 021.rs pisao.
  • *

    10.02.2018 09:44
    Mora se uloziti u opremu za testiranje krvi nakon prikupljanja da se ne bi ponovila hiv (ili neka druga infekcija) kod primaoca. Mislim da na to treba staviti akcenat!
  • Salamander

    09.02.2018 19:57
    Srbija izvozi krv
    A uvozi krvne derivate

    Zasto?
    Cije?
    Odakle?
    Cime se placaju derivati?
    Ko dobija sredstva od prodaje?

    Trgovina krvlju je najnizi oblik parazitizma!


Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Preminuo kompozitor Dejan Despić

Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.