U ovom trenutku, šest zemalja ovog regiona (Srbija, CG, BiH, Makedonija, Albanija i teritorija Kosova) nalaze se na nivou od 30 odsto dohotka EU 15. Ne samo da zaostajemo, već se ovaj jaz jako sporo smanjuje, svega 12 odsto od početka 2000-ih, a od svetske ekonomske krize nimalo, piše
Danas.
Ovako sporom razvoju u dobroj meri doprinosi manjak osnovne javne infrastrukture kao što su putevi, železnice, energetska postrojenja, ali i nizak kvalitet postojeće infrastrukture.
Prema papiru koji je objavio Međunarodni monetarni fond, a koji se bavi infrastrukturom na Zapadnom Balkanu, nedostatak i neadekvatnost putne mreže ozbiljno ograničava povezanost proizvođača i potrošača sa regionalnim ili globalnim tržištem. Nepouzdanost u snabdevanju strujom ili vodom ne samo da smanjuje proizvodne kapacitete već i podriva privlačnost zemlje stranim investitorima.
Prema Izveštaju globalne konkurentnosti za 2016-17. godinu prosečan rang zemalja Zapadnog Balkana po kvalitetu infrastrukture je 85 od 138 zemalja.
Povećanje ulaganja u javnu infrastrukturu ima i kratkoročne i dugoročne efekte na ekonomiju. U kratkom roku investicije povećavaju tražnju i privlače privatne investicije u narednom periodu. U dugom roku uzrokuju rast proizvodnje i produktivnosti, posebno ako je efikasnost javnih investicija visoka. Ukoliko su izvori finansiranja odgovarajući, čak ne moraju ni da ugroze održivost javnog duga.
Ipak, ukoliko su institucije slabe, a vlade neefikasne i korupcija povezana sa razbacivanjem novca i pogrešnom alokacijom oskudnih državnih resursa, onda troškovi održavanja takve infrastrukture mogu biti značajni.
U ovom dokumentu MMF-a autori se osvrću i na upravljanje infrastrukturnim projektima sa preporukama zemljama Zapadnom Balkanu kako da ih učine efikasnijim.
Oni primećuju da se preklapaju ovlašćenja različitih državnih institucija sa malo koordinacije među njima. Sistem selekcije projekata se ne primenjuje sistematski, već se često prelazi preko njega.
Takođe, primećuju da projekti na ZB koje finansiraju međunarodne finansijske institucije često nisu budžetirani, pa se umesto njih guraju projekti koji jesu u budžetu, ali nisu spremni za realizaciju. Takođe, slaba je koordinacija između centralnih i lokalnih vlasti.
Iako su zakoni o javnim nabavkama dobri, njihova primena je slaba, a praćenje i izveštavanje o finansijskim performansama i investicionim planovima javnih preduzeća ne postoji.
U ovom dokumentu autori MMF-a zaključuju da izbor prioritetnih infrastrukturnih projekata treba zaštititi od političkih uticaja.
Ipak, od 2007. godine primetno je ubrzanje javnih investicija u regionu uglavnom podstaknuto međunarodnim inicijativama. Uprkos tome, stanje javne infrastrukture je jadno, a kvalitet je daleko ispod EU proseka. To se odnosi pre svega na puteve i železnice u koje dugo nije ulagano, dok sve zemlje, osim Srbije i BiH, imaju probleme sa snabdevanjem električnom energijom.
Sveukupno, indeks infrastrukture pokazuje da je Zapadni Balkan na 50 odsto nižem nivou od EU. Tu najbolje stoji Srbija, čija infrastruktura je na 30 odsto ispod EU proseka, dok je najgora Albanija, koja je 70 odsto ispod proseka EU.
Čak i u poređenju sa centralnoevropskim i baltičkim zemljama, države ZB zaostaju. Sa sadašnjim nivoima ulaganja ovaj jaz neće biti zatvoren.
MMF zaključuje da domaća štednja i slab bankarski sektor nisu sposobni da obezbede sredstva za skupe infrastrukturne projekte i da su bolji izvor finansiranja spoljno zaduživanje, naravno, uz rizike kao što je kamatni i valutni rizik. Oni ističu da je najbolje rešenje korišćenje sredstava međunarodnih finansijskih institucija.
Komentari 4
Nervirach
Talac
Dok se mentalitet ne promeni i ne prestane drpanje budzeta i fondova, bicemo Afrika.
Veronika
Mi smo već u Vrzinom kolu i svako dodatno zaduživanje nas guši sve više i tonemo. Ove dugove neće uspeti otplatiti ni naši unuci, a time postajemo sve zavisniji od onih koji nas podstiču da od njih pozajmljujemo. Vučić nam je propovedao da svi treba da stegnemo kaiš,kako bismo se izvukli iz krize, ali zaposlenima u JP se kaiš popušta?
Ovi krediti su većinom uzeti pod gorim uslovima od kredita koje su naši građani dizali u švajcarcima. Koliko se miliona evra mesečno baca na neopravdano velike rezidencije zaposlenih u našim ambasadama po svetu? Da li vojnom atašeu u Londonu treba stan od 250m2 sa mesečnom kirijom preko 25.000e?
Da je samo naša infrastruktura jadna, za nas bi još i bilo nade, ali mi imamo jadne i nezasite političare i dok pokušavamo da isplivamo, oko vrata nam stavljaju sve veći broj zaposlenih u JP i sve veći broj suludih subvencija.
Subvenišu se, neopravdano i ogromnim sredstvima strani investitori, dok se ništa ne čini da se pomogne domaćim privrednicima . Javna je tajna da se i ono malo sredstava kojim se navodno pokušava pomoći našim firmama završe na računima političara koji, da bi sebi obezbedili sredstva iz tih fondova, otvaraju fantom firme i naravno, automatski dobijaju, čak i sredstva namenjena poljoprivrednicima, a da nemaju ni zemlje. Sve se čini sa jednim ciljem, a to je kompletno uništavanje ekonomije,morala, zdravstvenog sistema ili jednostavnije rečeno,
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar