Prednosti kolektivne zaštite su ogromne. Recimo, aktuelan problem sa nezakonitom naplatom naknada za obradu kredita ili brojnih prigovora na račun operatera mobilne telefonije mogli bi da budu rešeni brže i jeftinije.
"Umesto, recimo 300 pojedinačnih tužbi i isto toliko sudija, imali bismo jednu jedinu kojom bi bili obuhvaćeni svi ugroženi potrošači na identičan način", kaže Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) i podseća da je Ustavni sud još 2012. ukinuo odredbe Zakona o parničnom postupku koji je omogućavao kolektivnu tužbu. Ističe da postojeći mehanizam zaštite kolektivnih interesa potrošača ne pruža dovoljan i efikasan pristup pravdi za širok spektar građana, ali ne isključivo potrošača, već i zaposlenih u manjim preduzećima koji žele da podnesu kolektivne zahteve, piše
Politika.
Ali, ovo nije samo problem Srbije. Većinu zemalja jugoistočne Evrope karakterišu skromno sprovođenje kolektivne zaštite i sudske prakse, konstatovano je nedavno na regionalnom sastanku u Skoplju, na kome se govorilo o ovoj temi.
Iz analize, koja je sprovedena u ovim državama, mogu se navesti zajedničke prepreke za adekvatno sprovođenje kolektivne zaštite - skupi i dugotrajni sudksi postupci i nedostatak javne finansijske pomoći. Uz to, potrošačke organizacije rade sa ograničenim budžetima i brojem ljudi, a primećen je i nedostatak iskusnih i kvalifikovanih sudija. Među potrošačima takođe ne postoji svest da imaju pravo na kolektivno obeštećenje.
Preporuka ovog regionalnog skupa jeste da se ozbiljnije pristupi ovom problemu. Zemlje jugoistočne Evrope treba da osiguraju da su potrošači svesni svojih prava na kolektivnu nadoknadu tako da ih mogu koristiti svaki dan. To se može postići redovnim potrošačkim kampanjama, informisanjem građana o njihovim pravima...
Paralelno sa tim, treba uspostaviti pravni okvir za kolektivnu potrošačku zaštitu i jasan sistem za finansiranje potrošačkih organizacija kao legitimnog zastupnika potrošača u kolektivnim sporovima.
"Trenutno potrošačke organizacije u ovim zemljama dobijaju skromne finansijske podsticaje od svojih vlada. Ti podsticaji nisu dovoljni za održivi rad, za motivaciju da pokrenu postupak kolektivne zaštite kao i da imaju finansijski potencijal u slučaju da izgube kolektivni spor", kaže Nikolić, koji je bio jedan od predstavnika Srbije na ovom skupu u Makedoniji. On ističe da treba razmotriti uvođenje, ali i dalji razvoj potrošačkog obrazovanja u osnovnim i srednjim školama. Pored toga, u svim zemljama jugoistočne Evrope postoji potreba za adekvatnom obukom osoblja nadležnih institucija, koje su direktno uključene u kolektivno obeštećenje, kojima očigledno nedostaje iskustvo.
"Na kraju, možemo reći da pravni okvir, nedostatak finansijskih i ljudskih resursa, stvaraju negativno okruženje za kolektivnu zaštitu potrošača u zemljama regiona", ističe Nikolić.
Kada govore o kolektivnoj tužbi, u potrošačkim organizacijama često pominju kolege iz portugalske organizacije DEKO. Još pre 20 godina, DEKO je pokrenuo prvu kolektivnu tužbu protiv jednog operatera mobilne telefonije i dobio ga na sudu jer je naplaćivao razgovore koji nisu ostvareni. Epilog tog slučaja bio je da je cela zemlja telefonirala besplatno mesec dana.
Od kada je Ustavni sud pojedine odredbe Zakona o parničnom postupku, koje su regulisale ovu materiju, proglasio neustavnim, NOPS se zalaže za izmene zakona o zaštiti potrošača, kako bi kolektivna zaštita i obeštećenja bili vraćeni u naš pravni sistem. Iz tog razloga, NOPS se uključio u veliki regionalni projekat koji finansira nemački GIZ, a koji ima za cilj upravo ovo o čemu govori. Regionalni projekat "Unapređenje kolektivnog obeštećenja za potrošače u jugoistočnoj Evropi" počeo je da se sprovodi 1. januara prošle godine, trajaće 22 meseca i pokrivaće zemlje zapadnog Balkana. Cilj projekta je jačanje regionalne saradnje u oblasti unapređenja kolektivnog obeštećenja za potrošače u jugoistočnoj Evropi.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
.jpg)
Komentari 2
Перица
Народ у Србији живи да би појединци имали публику.
Зар је по уставу рецимо да ти неко неисплати лични доходак или да те отера у војску а да немаш државлјанство ове и овакве земње.
Затезне камате нису по уставу али се наплаћују увек кад држава узима паре. Е ЗАТО СУ НАС И БОМБАРДОВАЛИ 1999
eh sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar