Radovi na pruzi Beograd-Zagreb mogli bi da krenu 2019. godine

Rekonstrukcija pruge Beograd-Zagreb mogla bi da počne u 2019. godini, a vrednost radova u Srbiji je oko 250 miliona evra, kaže potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.
Radovi na pruzi Beograd-Zagreb mogli bi da krenu 2019. godine
Foto: 021.rs
Srbija i Hrvatska su započele razgovore o rekonstrukciji pruge u dužini od 412 kilometara, na železničkom Koridoru 10, kako bi se dve zemlje dodatno povezale. Ističe da je Srbija inicirala projekte u železničkoj i putnoj infrastrukturi za povezivanje sa okolnim zemljama, gde već nisu bili pokrenuti projekti, kao što je i povezivanje auto-putem Beograda i Sarajeva. Ministarka je dodala da se sada vozom od Beograda do Zagreba putuje oko sedam sati.
 
Dodala je da je sa naše strane već rekonstruisan deo pruge ka Šidu i da treba završiti projektno-tehničku dokumentaciju.
 
Mihajlovićeva kaže da bi protokol o saradnji na projektu rekonstrukcije pruge trebalo da bude potpisan u narednih mesec dana.
 
"Pripremićemo i aplicirati ka EU fondovima kako bi zajedno realizovali taj projekat", rekla je Mihajlović. Napomenula je da će Hrvatska na svom delu morati mnogo više da rekonstruiše prugu nego što je to slučaj kod nas.
 
Prema podacima iz 1938. godine, putovanje vozom od Beograda do Zagreba je trajalo samo četiri sata, dok je sada zbog lošeg stanja pruge potrebno oko sedam i po sati. Prethodnih godina najkraće vreme između Zagreba i Beograda zabeleženo je 2013. godine, kada je iznosilo šest sati i 37 minuta i tada je samo jedan voz direktno saobraćao na toj ruti.
 
Deo pruge kroz Srbiju je dug 116 kilometara i prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su dostavljeni Tanjugu, planirana je rekonstrukcija oba koloseka na celoj deonici Golubinci-Šid, odsnosno do granice sa Hrvatskom, kao i modernizacija dela od Rume do Šida.
 
Procenjena vrednost radova u Srbiji je oko 250 miliona evra.
 
U "Infrastrukturi železnice Srbije" Tanjugu je rečeno  da je pruga Beograd-Zagreb kroz Srbiju dvokolosečna, elektrificirana i projektovana za brzine od 120 kilometra na sat. Levi kolosek iz pravca Beograda ka Šidu je u boljem stanju i brzina vozova od Batajnice do Šida je oko 100 kilometara na sat. Sa druge strane, deonica od Beograda do Batajnice je u nešto lošijem stanju i na njoj se vozovi kreću brzinom između 40 i 80 kilometara na sat.
 
Takođe, desni kolosek iz pravca Beograda ka Šidu, na deonici od Rume do Šida, u lošijem je stanju i na deonici Ruma-Šid od 60 kilometara, brzina vozova je između 30 i 50 kilometara na sat.
 
Deonica Beograd-Stara Pazova u dužini od 34,5 kilometara biće modernizovana u okviru izgradnje pruge za velike brzine Beograd-Subotica-Budimpešta sredstvima kineskog kredita.
 
Na levom koloseku od Stare Pazove do Šida brzina vozova je sada 100 kilometra na sat i potrebne su manje rekonstrukcije da bi se podigla na 120 kilometara na sat. Na desnom koloseku, između Rume i Šida, neophodno je rekonstruisati celokupan gornji stroj pruge. To podrazumeva zamenu šina, pragova, kolosečnog pribora i rešetke, tucanika i skretnica. Takođe, neophodne su i manje rekonstrukcije na deonici Stara Pazova - Ruma.
 
Celokupna rekonstrukcija tih deonica treba da omogući da brzina vozova i na desnom koloseku bude 120 kilometarna sat.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Preminuo kompozitor Dejan Despić

Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.