Ovaj dogovor aktuelizovao je pitanje spora između dve države, koji traje već petnaest godina, koliko je prošlo od početka pregovora o utvrđivanju granice na Dunavu i pokrenuo pitanje - da li je moguće doći do kompromisa, jer su stavovi oko rešenja fundamentalno suprotni i tiču se principa po kome će biti utvrđena granica.
Srbija se zalaže za utvrđivanje granice koja bi išla sredinom Dunava, a Hrvatska za podelu po katastarskim knjigama. Pomaka u dogovoru, uprkos tome što je formirana i međudržavna komisija za razgraničenje, koja se sastajala devet puta, nema.
Sporno je oko 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke, a dva rečna ostrva - Šarengradska ada i Vukovarska ada, najveći su kamen spoticanja. Za Srbiju je pitanje razgraničenja rešeno još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.
- Mi se pozivamo na Zakon o ustanovljenju Vojvodine, smatrajući da je on jači od katastarskih knjiga na koje se pozivaju u Hrvatskoj - precizirao je u Zagrebu predsednik Vučić i dodao da će razgovori na tu temu potrajati jos dve godine, a zatim, ako nema rešenja, obe strane su se saglasile da o tom pitanju odluči neka ad hok arbitraža ili neki stalni organ.
Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakuletu u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je dobro što je došlo do dogovora u Zagrebu da se krene u neposredne pregovore o razgraničenju.
- Mi imamo formirane komisije, a u procesu pregovora svako će insistirati na svojim argumentima. Mi imamo neke argumente koji nama idu u prilog, a to je promena toka reke i linija sredine, pošto se na plovnim rekama određuje granica preko linije najdubljeg toka reke - objašnjava profesor Milisavljević.
Sa druge strane, on očekuje da će se Hrvati i dalje pozivati na katastarske dokumente. Smatra da nije nemoguće da dođe do dogovora dve strane, ali misli da hrvatska strana ima strategiju da pokuša da prolongira pregovore.
- Svako prolongiranje pregovora nama ne bi išlo u prilog, zbog procesa evropskih integracija i njihove pozicije u tom procesu - navodi. Ako se i dogodi da ne bude sporazuma o razgraničenju, profesor smatra da je mnogo bolji put tražiti rešenje pred Međunarodnim sudom pravde, nego pred arbitražom.
- To se može videti i na osnovu arbitraže o Piranskom zalivu, gde su rešavali spor Hrvatska i Slovenija - ocenjuje Milisavljević.
Srbija se u svim dosadašnjim pregovorima pozivala i na to da je njen predlog podele zasnovan na međunarodnom pravu i da je on primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci. Taj princip primenjen je u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, Srbije i Rumunije.
Hrvati, međutim, smatraju da granica treba da meandrira i da se uspostavi na principu katastarskih parcela, što bi značilo da bi granica presecala Dunav na više mesta, što je bilo neprihvatljivo za Srbiju.
Komentari 18
hidras
Dunav na skoro celom spornom delu menja korito i da bi se to sprecilo bili bi potrebni ogromni melioracioni radovi na ucvrscivanju obale, a to je basnoslovno skupo.
Nemam pasos
Sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar