Ovaj dogovor aktuelizovao je pitanje spora između dve države, koji traje već petnaest godina, koliko je prošlo od početka pregovora o utvrđivanju granice na Dunavu i pokrenuo pitanje - da li je moguće doći do kompromisa, jer su stavovi oko rešenja fundamentalno suprotni i tiču se principa po kome će biti utvrđena granica.
Srbija se zalaže za utvrđivanje granice koja bi išla sredinom Dunava, a Hrvatska za podelu po katastarskim knjigama. Pomaka u dogovoru, uprkos tome što je formirana i međudržavna komisija za razgraničenje, koja se sastajala devet puta, nema.
Sporno je oko 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke, a dva rečna ostrva - Šarengradska ada i Vukovarska ada, najveći su kamen spoticanja. Za Srbiju je pitanje razgraničenja rešeno još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.
- Mi se pozivamo na Zakon o ustanovljenju Vojvodine, smatrajući da je on jači od katastarskih knjiga na koje se pozivaju u Hrvatskoj - precizirao je u Zagrebu predsednik Vučić i dodao da će razgovori na tu temu potrajati jos dve godine, a zatim, ako nema rešenja, obe strane su se saglasile da o tom pitanju odluči neka ad hok arbitraža ili neki stalni organ.
Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakuletu u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je dobro što je došlo do dogovora u Zagrebu da se krene u neposredne pregovore o razgraničenju.
- Mi imamo formirane komisije, a u procesu pregovora svako će insistirati na svojim argumentima. Mi imamo neke argumente koji nama idu u prilog, a to je promena toka reke i linija sredine, pošto se na plovnim rekama određuje granica preko linije najdubljeg toka reke - objašnjava profesor Milisavljević.
Sa druge strane, on očekuje da će se Hrvati i dalje pozivati na katastarske dokumente. Smatra da nije nemoguće da dođe do dogovora dve strane, ali misli da hrvatska strana ima strategiju da pokuša da prolongira pregovore.
- Svako prolongiranje pregovora nama ne bi išlo u prilog, zbog procesa evropskih integracija i njihove pozicije u tom procesu - navodi. Ako se i dogodi da ne bude sporazuma o razgraničenju, profesor smatra da je mnogo bolji put tražiti rešenje pred Međunarodnim sudom pravde, nego pred arbitražom.
- To se može videti i na osnovu arbitraže o Piranskom zalivu, gde su rešavali spor Hrvatska i Slovenija - ocenjuje Milisavljević.
Srbija se u svim dosadašnjim pregovorima pozivala i na to da je njen predlog podele zasnovan na međunarodnom pravu i da je on primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci. Taj princip primenjen je u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, Srbije i Rumunije.
Hrvati, međutim, smatraju da granica treba da meandrira i da se uspostavi na principu katastarskih parcela, što bi značilo da bi granica presecala Dunav na više mesta, što je bilo neprihvatljivo za Srbiju.
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
Komentari 18
hidras
Dunav na skoro celom spornom delu menja korito i da bi se to sprecilo bili bi potrebni ogromni melioracioni radovi na ucvrscivanju obale, a to je basnoslovno skupo.
Nemam pasos
Sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar