Lokomotiva Brena je jedna od retkih koje su vagone vukle od Beograda do Zagreba, i to nekada mnogo brže nego danas, priča za
N1 mašinovođa
Zvonko Kozman.
"Na putu Zagreb-Beograd vozio sam četiri, četiri i po sata...Ja sam u Slavonskom Brodu mašinovođa. Od Slavonskog Broda do Zagreba vozio sam sat i pedeset minuta. Evo sad sam dovezao ovaj brzi voz, iz Slavonskog broda vozio sam dobra dva i po sata", kaže Kozman.
U prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka "Brena" je na deonici kroz Hrvatsku u jednoj test vožnji ubrzala na više od 180 kilometara na čas. Oba lokomotiva rekorderka i danas je na prugama, a pripada hrvatskim železnicama. Stići do zagrebačke železničke stanice za četiri sata - plan je još od pre Drugog svetskog rata. Osam decenija kasnije poznata priča.
"Nažalost mi na toj pruzi imamo veoma mali broj putnika koji gravitira između vremena putovanja koje iznosi u proseku sedam časova", izjavio je državni sekretar Ministarstva saobraćaja Miodrag Poledica.
Plan vlade je da se Srbija zajedno sa Hrvatskom prijavi za evropske fondove za obnovu pruge. Pruga između dva grada dugačka je 412 kilometara, a deo u Srbiji manje od 120 kilometara. Procenjena vrednost radova na srpskoj strani je 250 miliona evra.
"Mi imamo dva koloseka. Gledano iz pravca Beograda ka Hrvatskoj levi kolosek je u dosta dobrom stanju i tu već sad vozovi mogu da se kreću od 100 do 120 na sat. Desni kolosek od Rume prema Hrvatskoj je u lošijem stanju i tu su brzine od 30 do 50 na sat. Treba da se promene i koloseci i pragovi, kolosečni pribor i taj gornji stroj", navodi Poledica.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je glavni robni pravac kroz Srbiju prema Budimpešti, ali i da je pravac ka Hrvatskoj, koji je pre rata bio ekonomski veoma značajan, i danas potreban i da bi uticao na rast broja putnika i povećanje prometa robe. Ipak, dodaje, mnogo toga u planovima zavisi od političkih odnosa dve zemlje.
Osvrnuo se i na brzinu kojom bi vozovi trebalo da idu.
"Kada bismo to govorili iz ugla Kine ili Japana ili Francuske, verovatno bismo mogli da kažemo da je to neki 19. ili rani 20. vek. Ali moramo da imamo u vidu da se nalazimo na Balkanu. Ovde stvari ne idu tako brzo. A za robni prevoz to je izuzetna brzina", rekao je Savić.
A i za stručnjake je najisplativiji kad je reč o prevozu robe.
"Na relacijama do 400 kilometara najveću komparacijsku prednost imaju železnice. Ukoliko se odnosi između Hrvatske i Srbije normalizuju, kao što vidimo da je započeto, tada mogu da očekujem veći broj putnika, ali i više robe", kaže profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Milan Vujanić.
Rekonstrukcija pruge, planiraju u Vladi, trebalo bi da traje dve do tri godine godine od početka radova. Posle toga, vozovi bi mogli da put između dva grada pređu za onih davno planiranih četiri sata.
Detaljnije informacije o ovoj projektu možete pronaći
OVDE.
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
Komentari 6
mrdr
EvoOvako
Nemojmo odmah po državi pljuvati. Budimo realni, svaki narod zaslužuje svog lidera.
Narod ceo izbegne sa svoje teritorije - i vlada i vojska i narod i kralj, i posle svega vaskrsne i oslobodi celu Otadžbinu i, onda baš poput Drinske divizije ujaše u Split, Rijeku, pa umesto da uzme što je svoje udruži se sa poraženim neprijateljom, pa nakon cca 30 godina isti taj neprijatelj pobije više pripadnika tog naroda, nego li su pobili Hitler i Nemci i taj narod se opet udruži sa neprijateljem i posle toga taj neprijatelj i treći put proteruje, ubija i siluje taj narod i slavi dan kada su ga najbesomučnije protetika i ubijali. Jedan takav narod je prilično debilan ili ima sebične lidere. Obzirom da je taj narod dao Tesli, Milankovića, Pupine i mnoge - čisto sumnjam da je narod debilan. Ipak su lideri.
Vlada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar