Povećava se jaz između najbogatijih i najsiromašnijih

Piše: Živan Lazić

Koliko je u pitanju drastično raslojavanje, govore podaci Fondacije za razvoj ekonomskih nauka (FREN) u kojima se ističe da kod "Jenkija" 20 odsto najbogatijih prihoduje tek 8,2 puta više nego petina sa dna lestvice. U Evropskim zemljama razlike su neuporedivo manje, u Češkoj 3,4, Sloveniji 3,1, Slovačkoj 3,2 puta.

Još bogatiji i još siromašniji

Ako bi se merilo u novcu, onda je dobar pokazatelj bede u koju je zapalo srpsko društvo fakat da se sa mesečnom zaradom od tek 445 evra ulazi u prvu petinu lestvice. Međutim, jedan odsto superbogatih je 2016 . godine prihodovao, u proseku, 158.200 evra, što čini čak 6,9 odsto ukupnih prihoda.

Tri sezone ranije udeo primanja ove populacije je činio tek 5,4 odsto ukupnih zarada, a naročito je uvećan jaz između bogatuna i prvih do njih po prihodima. Evropa vodi više računa o raslojavanju među srpskim stanovništvom, pa je nedavno srpskoj vladi skrenula pažnju na drastično pogoršanje uslova pod kojima živi deo najsiromašnijih; udeo njihovih primanja u ukupnim prihodima je sa 1,4 (koliko je iznosio 2013) za samo tri sezone spao na tek 0,9 odsto.

U evropskim relacijama, ovdašnji bogataši su skromni. Jednoprocentni sloj najbogatijih u Luksemburgu godišnje prihoduje 3,8, Norveškoj 2,7, Švajcarskoj 3,2 miliona evra. Sa 190.000 evra na godišnmjem nivou čak su i makedonski tajkuni iznad naših.

I kod naših i kod evropskih parajlija, gro dobiti potiče od kapitala.

Građani nemaju ni za minimalnu potrošačku korpu

Ukoliko bi se prihvatili rezultati Ankete o radnoj snazi, koja se na nedeljnom nivou radi unazad četiri godine, nejednakosti u srpskom društvu bi, usled uračunavanja naturalne razmene, bile nešto manje. Inače, socio-ekonomske razlike se, vidi s u studiji FREN- a, reflektuju u svim sferama života.

Tako je među 20 odsto najsiromašnijih dva i po puta više funkcionalno nepismenih nego u celoj populaciji. Deca iz ovog sloja u višim razredima osnovne škole zaostaju, u proseku, dve školske godine za vršnjacima iz manje siromašnih porodica.

Država pokušava da navikne stanovništvo na siromaštvo kao uobičajeno za ovdašnje prilike. Tako je, pored prosečne, uvela i minimalnu potrošačku korpu.

Za godinu 2016. prva je iznosila 548, druga 285 evra. Kada se sa Eurostata skine statistika o zaradama, vidi se da 40 odsto ovdašnjih žitelja nema ni za minimalnu, a tek 16 odsto može da kupuje prosečnu.

Politika kreirala ubitačne propise

Zašto su razlike, u društvu koje je decenijama negovalo egalitarizam, toliko drastične?

Sa političke scene kreirani propisi podstiču raslojavanje. Tako su izdaci za dečiji dodatak i socijalnu pomoć, koji ujednačavaju prihode, minimalni, tek 0,6 odsto nacionalnog BDP, mada je u evropskim državama oko 1,3 odsto njihovog, neuporedivo većeg.

Nakon dvehiljadite godine promenjeni su i poreski propisi, tako da je izostalo progresivno oporezivanje zarada. U nas se, i to tek od 2007. godine, niže plate oporezuju za 10, više sa 15 odsto.

U Sloveniji i Hrvatskoj, sa kojima smo donedavno delili isti vrednosti sistem, porez na najviše zarade dostiže i 50 odsto.

Ne umeju ili neće

Srbiji se nakon dvehiljadite desio rast BDP bez pratećeg rasta zaposlenosti. Čest slučaj u tranzicionim zemljama, ali je kod nas predugo trajao; u prvih deset godina BDP je rastao u devet (nije 2009.), a minimalan porast zaposlenosti evidentiran je samo 2001. i 2007. godine.

Globalona finansijska kriza je na srpsku ekonomiju uticala mnogo pogubnije nego na zemlje u okruženju. Ostaje dilema da li srpska politička elita nije htela drugačiji tok ili, pak, nije bila, s obzirom na nasleđeno stanje, kadra sprovoditi odgovorniju politiku.

Dobri samo za sebe

Nevoljni ili nesposobni, svejedno, srpski političari su za sebe kreirali dobar i sve povoljniji ambijent. Prema analizi socioekonomista Mirkova i Manića, 2003. godine nije bilo političara se mesečnim prihodima iznad 10.000 evra, onih koji su prihodovali dve do deset hiljada činili su 8,1 odsto političke scene, dok je njih 38,9 prihodovalo od jedne do dve hiljade evra.

Dvanaest sezona kasnije, 0,5 odsto političke elite zarađuje iznad 10.000 evra, sledećih 19,8 odsto zarađuje od dve do deset hiljada, a čak 59,9 prihoduju iznad jedne, a manje od dve hiljade evra.

Očigledno, svako prvo svoju bradu uređuje.