Kako piše
"Danas", prema dobijenim rezultatima, Srbija u odnosu na bruto domaći proizvod za zdravstvo izdvaja relativno visoka sredstva, čak 10,38 odsto, što je znatno više nego Crna Gora, čak i neznatno iznad proseka za EU.
Međutim, ovi podaci ne obuhvataju samo državno izdvajanje, prema kome je Srbija ispod proseka, već i privatna izdavanja koja su kod nas najviša među posmatranim zemljama – kreću se oko 40 odsto dok je prosek evropskih zemalja negde oko 20 procenata. Visoka izdvajanja prema ovim kriterijumima ipak su posledica niskog BDP-a, pa je mnogo merodavnije poređenje troškova po glavi stanovnika, gde Srbija sa iznosom od oko 1.200 dolara ima tri puta manja izdvajanja od proseka u Evropi.
Na 100.000 stanovnika imamo 308 lekara opšte prakse. To je manje od proseka EU koji je 360 lekara na 100.000 stanovnika, ali je nešto iznad proseka Crne Gore i Makedonije. U granicama evropskog proseka je i raspoloživa oprema, dok je samo Austrija iznad nas po broju bolničkih kreveta.
Međutim, piše "Danas", o pacijentima u Srbiji brine znatno manje medicinskih sestara i tehničara. Na 100.000 stanovnika angažovano ih je 628, prosek EU je gotovo dvostruko veći, 1.199, a u Holandiji, čiji se zdravstveni sistem smatra jednim od najuspešnijih, čak 1.441, što ukazuje da je bolnička nega u Srbiji dosta ispod kvaliteta u drugim zemljama.
Istraživanje upoređuje i očekivani životni vek. U Srbiji je on 2016. iznosio 75,5 godina, što je najkraće u odnosu na sve zemlje koje su kao uporedne obuhvaćene istraživanjem. Prosek EU je za čak 5,5 godina viši, a bolje rezultate postižu i Crna Gora i Makedonija, iako po kapacitetima i izdvajanjima zaostaju za Srbijom.
Arandarenko ukazuje da naša zemlja za to što nije na samom dnu evropske lestvice može da "zahvali" tranziciji u Istočnoj Evropi, gde se prosečan životni vek smanjio zbog visoke smrtnosti, uglavnom muškaraca zbog alkoholizma.
On navodi i da je visok udeo privatnog izdvajanja za zdravstvo jedan od uzroka što taj sistem nije jednako dostupan svim kategorijama. Ističe i da je stanje pogoršano nakon uvođenja plastičnih elektronskih zdravstvenih kartica, bez kojih je, prema podacima za drugu polovinu prošle godine, ostalo gotovo pola miliona stanovnika među kojima je više onih koje su životne okolnosti izgurale iz socijalnog osiguranja.
"Činjenica je da se novac izdvaja, troše ga i država i građani, ali rezultati nisu dobri. Koren je u načinu funkcionisanja, a tu ne postoji stabilan sistem. I naš odnos prema zdravstvu je problem, kada imamo neki mali fiskalni suficit u toj oblasti, novac se prebacuje u PIO fond, iako se redovi pacijenata povećavaju a obim usluga smanjuje", kaže Arandarenko.
Prema rečima predsednice Udruženja medicinskih sestara i tehničara primarne zdravstvene zaštite Slavice Konević, jedan od uzroka loših rezultata jeste to što je kod nas dugo bila zapostavljena preventiva. Ona tvrdi da se u poslednje vreme to stanje menja, da su dobre rezultate dale akcije nedeljnih pregleda koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja, ali da u toj oblasti još uvek zaostajemo za razvijenijim zemljama u svetu, gde je to uređenije i predstavlja čak i zakonsku obavezu.
Podsetimo, nedavno je ministar zdravlja Zlatibor Lončar za "Kurir" rekao kako je zdravstveni sistem Srbije u boljem stanju nego ranije i da je ponosan na ostvarene rezultate, kao i na zaposlene u zdravstvenom sistemu Srbije.
"
Ovu su njihovi rezultati, jer znam da ni njima nije bilo svejedno dok je naše zdravstvo bilo tretirano kao najgore u Evropi. Imamo kvalitetan i stručan kadar, kome je trebalo pružiti podršku", rekao je Lončar za "Kurir" i dodao da je prema
istraživanjima EHCI u okruženju samo Slovenija ispred nas.
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
Komentari 18
Prečanin
Evica
Da ne hvalim novopridosli 'strucan' kadar na fakultetu.
Smehotres
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar