Kako se navodi, gotovo 70 odsto privrednika smatra da državni organi nisu dovoljno otvoreni za saradnju na sprovodjenju reformi, dok 60 odsto službenika tvrdi da privreda nije zainteresovana za učešće u kreiranju propisa.
"Privreda nije uverena da država može da zaštiti javni interes i stvori bolje uslove za život, dok država nije ubedjena da kompanije mogu da deluju za opšte dobro zajednice u kojoj posluju. Najveće nepoverenje vlada prema organizacijama civilnog društva i država se nameće kao zaštitnik gradjana iako te organizacije čine upravo gradjani koji udruživanjem žele da ostvare svoja prava", navodi se u saopštenju.
Kako navode, pokrenut je Projekat javno-privatnog dijaloga, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike Vlade Srbije (RSJP).
NALED i RSJP će tokom tri godine "odabrati šest poslovnih asocijacija i organizacija civilnog društva (po dve godišnje) sa najboljim reformskim idejama, identifikovati ko su njihovi sagovornici u javnoj upravi i među drugim zainteresovanim stranama i sve ih okupiti u tematske grupe". Ove grupe proći će kroz intenzivni trening program i zajedno raditi na realizaciji konkretne reforme.
Projektom je predvidjena i izrada vodiča i metodologije za primenu javno-privatnog dijaloga u budućnosti, a namera je da mehanizmi javno-privatnog dijaloga budu ugrađeni u propise koji regulišu pripremu i usvajanja zakona i podzakonskih akata.
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
Komentari 1
Cocco
Pa kako i da bude?
U privatnom sektoru, ko nije dobar domaćin i „gazda“ (u pozitivnom smislu reči i ne mislim na hoštaplere koji prave firme da bi krali i sarađivali istim takvim partijskim, u cilju pljačke), taj je bukvalno propao i otišao pod led! Tu se vodi računa o svakom segmentu, svakom dinaru. Za saradnike i radnike se uzima samo koliko stvarno treba (nema viška ili fiktivno zaposlenih!). Biraju se radnici koji znaju da rade i od njih se traži, ali i može očekivati maksimum. Rukovodeći kadar se pažljivo bira, jer od njega, njegovog znanja, umeća, pa i iskustva, sve zavisi. Sa druge strane, „gazde“ u javnom sektoru, u ogromnoj većini, partijski su hoštapleri. Laktaši, sa kupljenim diplomama (samo se diplome kupuju – ne i znanje!). Saradnici (savetnici, pomoćnici, koordinatori…) su najčešće neadekvatne školske spreme i/ili visoka pozicija im je prvo radno mesto! Niti se vrednuje, niti plaća rad i odvaja od nerada. Novac se arči (i za trošenje treba znanje, inače je razbacivanja) i usmerava u partijske vode.
Onda imamo privatni i javni sektor sa navedenim atributima. Pa ko iz privatnog sektora da veruje onima iz javnog.
Grub, ali realan primer. Ko bi pametan u privatnom sektoru za projektanta ili metalostrugare uzeo dojučerašnjeg vozača, konobara, kafedžiju, keramičara ili menadžera sa giga, mega & hebiga diplomom bez ikakvog iskustva u struci? A kako je u javnom?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar