Sem što bi sačuvalo gimnazije, to bi, kako kaže Milorad Antić, predsednik FSSŠ-a, učenicima pružilo odgovarajuće pripreme za nastavak školovanja, jer bi se fokusirali na učenje gradiva neophodnog za kasniji upis na fakultete. Predlog je da se započne sa osnivanjem zdravstvenih gimnazija, prema ugledu na dugogodišnje iskustvo Slovenije, ali i trogodišnju praksu koja postoji u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
U tim gimnazijama đaci bi se pripremali za upis na medicinske, farmaceutske, biološke, hemijske i stomatološke fakultete, a predložili su dva modela funkcionisanja zdravstvenih gimnazija. Prema jednom od njih, učenici bi u prva dva razreda imali sve predmete iz oblasti medicine, dok bi u trećem i četvrtom razredu mogli da biraju predmete koji ih usmeravaju na željeni fakultet. Po drugom modelu, učenici bi imali više stručnih predmeta, a manje praktičnog rada.
"Prednost ovih gimnazija je što su srodne srednjim medicinskim školama, samo su malo teže, jer imaju veći fond časova iz anatomije i sličnih predmeta, pa bi đacima koji ne završe fakultete i visoke škole trebala minimalna prekvalifikacija i to u praktičnom delu nastave da dobiju i diplomu medicinske sestre, farmaceutskog tehničara ili laboranta, na primer", kaže za Politiku Antić i pojašnjava da bi se ovim prenebregla stara priča da onaj ko završi gimnaziju, a ne nastavi školovanje, nema vajde od nje jer teško nalazi posao.
Napominje da analize iz Hrvatske pokazuju da gotovo svi đaci zdravstvenih gimnazija posle završavaju fakultete i to sa vrhunskim prosekom na medicini i farmaciji.
"Naši doktori ne znaju da daju injekcije i vakcine, da izvade krv i neguju bolesnike kao medicinske sestre, jer to nisu ni učili u školi. Uvođenjem zdravstvenih gimnazija, budući doktori bi i to naučili u srednjoškolskom obrazovanju i bili mnogo spremniji za fakultet. Uskoro ću zatražiti prijem kod ministra Šarčevića, jer malo interesovanje osnovaca za gimnazije uzrokuje niži prag znanja za upis u njih i dozvoljava da loši đaci upišu školu posle koje bi trebalo da nastave školovanje, a za to nisu sposobni", navodi Antić, koji je profesor informatike i računarstva u beogradskoj Školi za negu lepote.
U avgustu 2017. godine u gimnazijskim klupama ostala su prazna 1.233 mesta, što je oko 50 odeljenja. Uz to, mnoga odeljenja u ovim školama po Srbiji nemaju više 30, već jedva 20 učenika. Podaci do kojih je Antić, kako kaže, došao na osnovu uvida u dokumente Ministarstva prosvete govore da su gimnazije u Lazarevcu, Boru, Majdanpeku, Kladovu i Negotinu učenici mogli da upišu sa nula osvojenih bodova na prijemnom ispitu i dovoljnim i dobrim uspehom u osnovnoj školi.
"Pored tih, brinu i podaci koji ukazuju da se u gimnazije upisuju učenici sa ostvarenih 50 poena. Takve primere imamo u Paraćinu, Negotinu, Inđiji, Kosovskoj Kamenici, Kovačici. Da li su ti đaci budući intelekt Srbije? A sa druge strane, medicinske škole u Novom Sadu, Paraćinu, Vranju, Nišu, Novom Pazaru učenici mogu da upišu samo ako osvoje 95 bodova i više", kaže Antić i naglašava da će uvođenje stručnih gimnazija spasiti i obraz i opstanak ovih škola. On navodi i da bi naredni korak mogao da bude formiranje tehničkih gimnazija mašinskog i elektro smera.
.jpg "Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju")
Komentari 15
Saša
ha
Kaligula
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar