Prema analizama EBRD-a, čak i po optimističkom scenariju, biće potrebne decenije da ovaj region stekne prosečan evropski standard.
Ističe se da države zapadnog Balkana, gde spadaju i BiH, Crna Gora, Albanija, Makedonija i Kosovo, moraju ubrzati reforme.
Kako se navodi, slab rad institucija, korupcija i dominacija vlade u nekim industrijama usporava razvoj ovih šest država.
"Osnovni problem usporenog ekonomskog razvoja jeste niska produktivnost u celoj regiji. To je rezultat malih investicija, slabih institucija i teškog poslovnog okruženja", navodi EBRD u svom izveštaju objavljenom na Investicionom samitu za zapadni Balkan u Londonu.
Kako se dodaje, produktivnost privatnog sektora širom zapadnog Balkana iznosi tek 60 odsto ukupnog nivoa koji EU traži. Osim toga, prosečna godišnja stopa rasta između 2001. i 2016. godine iznosila 3,2 odsto za zapadni Balkan, što znači da šest zapadnobalkanskih zemalja može postići prosečni BDP po glavi stanovnika u EU tek za 60 godina.
Region je, stoji u izveštaju, ostvario prosečni godišnji rast u postkriznom periodu između 2009. i 2016. godine od samo 1,2 odsto, dok je između 2001. i 2008. godine iznosio 5,3 odsto. Optimistični scenario koji koristi stope rasta pre krize, kako se dodaje, ipak bi omogućio zapadnom Balkanu da za četrdesetak godina dostigne nivo EU.
"Potpuno približavanje EU zahtevaće od država da implementiraju odlučan i sveobuhvatni program reformi u cilju povećanja produktivnosti i investicija", zaključuje se u izveštaju.
U EBRD-ovom najnovijem izveštaju o dijagnozi stanja ekonomija zapadnog Balkana dodaje se i da zapadnobalkanska šestorka ima snažan ekonomski potencijal za rast i konvergenciju sa EU, ali, kako stoji, mora da uradi više da unapredi ekonomske performanse.
U izveštaju se ističe da je ohrabrivanje regionalne saradnje u poslednje dve decenije pomoglo Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Kosovu da napreduju ka eventualnom članstvu u EU.
.jpg "Raspisan konkurs za prijem 52 čuvara u osam zatvora u Srbiji")
.jpg "Maloletnik osumnjičen za masovno ubistvo u školi")
_kruzni_tok_Bulevar_Evrope.jpg "Šta mislite da ne valja u saobraćaju? Sada možete da date svoje predloge za novi zakon")
Komentari 8
e svasta
To se ne desava zbog privatizacije, EBRD i slicnih faktora, vec zbog nepostojanja zakona. A za sprovodjenje zakona su zaduzeni politicari, za koje glasaju gradjani/radnici.
"Koga briga da li cemo stici Zapadnu Evropu."
Zapadnu Evropu sigurno nikad necemo stici, ali itekako nas je briga da stignemo bar istocnu ili prosek.
B
EBRD je orudje za preuzimanje trzista i monopolskih sektora u slabije razvijenim zemljama Evrope od strane razvijenih zemalja, nesto kao evropski MMF, koji kredite uslovljava magicnom recju "reforme".
Kljucna recenica u tekstu je da drzava ima preveliko vlasnistvo nad industrijama. Drzava bi po njima trebala da sto pre imenuje privatizacionog savetnika, povezanog sa EBRD, koji ce da uradi sve da kljucne firme iz drzavnog predju u vlasnistvo kompanija iz razvijenih zemalja EU. Tada nivo usluge pada, radnici ostaju bez posla, a cene rastu vrtoglavo. Ako firma nije monopolska, gasi se, a trziste preuzima konkurencija iz EU.
Primera ima puno: Telekom u Hrvatskoj, elektro-mreza u Bugarskoj i Crnoj Gori su samo najupecatljiviji.
Treba da kazemo jasno i glasno: EBRD, hvala, ali ne treba da nam "pomazete"! Koga briga da li cemo stici Zapadnu Evropu.
e svasta
Lepo pise:
1. produktivnost privatnog sektora je 60% minimalnog trazenog/potrebnog
2. prosecan BDP po glavi stanovnika znaci prosecan u EU tj. recimo neki nivo Ceske/Slovacke
S obzirom na to, znaci trebace nam par decenija da dostignemo npr. Rumuniju, a 60-100 godina prosek
A s obzirom na prirodni prirastaj i "odliv mozgova" (a i onih bez mozgova), to se nece nikad desiti
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar