Srbija ima više zaštićenih svedoka nego sve druge države bivše SFRJ zajedno

Prema nezvaničnim informacijama, više od 100 ljudi prošlo je kroz program zaštite svedoka u Srbiji otkako je pre 14 godina u naše zakonodavstvo uvedena mogućnost da država štiti počinioce krivičnih dela koji svojim svedočenjem šalju u zatvor saučesnike, ali i organizatore kriminalnih grupa.
Srbija ima više zaštićenih svedoka nego sve druge države bivše SFRJ zajedno
Foto: Pixabay
Pravni eksperti smatraju da je institut svedoka-saradnika generalno dobar, iako se o njegovim rezultatima može govoriti samo od slučaja do slučaja, piše Dnevnik
 
To, pre svega zavisi, od sposobnosti tužioca i onoga ko vodi predmet. Naravno da ima ljudi koji su za manju kaznu spremni da govore neistinu i na sudiji i tužiocu je da naprave dobru procenu.
 
"Mislim, ipak, da je uvođenje svedoka-saradnika poboljšalo mogućnosti za borbu protiv organizovanog kriminala. Postoje predmeti u kojima je bez svedoka-saradnika nemoguće sve dokazati i povezati", rekao je ranije advokat Božo Prelević.
 
Sud je bio "najdarežljiviji" tokom 2006. i 2007. godine, kada je u slučajevima organizovanog kriminala status svedoka-saradnika dobilo tridesetak optuženih. Kasnije se taj broj znatno smanjio, na svega četiri-pet godišnje. Razlog leži u promeni Krivičnog zakonika, čime su očekivanja od svedoka-saradnika povećana, a "nagrada" smanjena. Saradnik više ne može biti oslobođen već samo dobiti umanjenje kazne.
 
Posebna priča je zaštita svedoka u slučajevima kada bi im život mogao biti ugrožen. Tačan broj svedoka pod zaštitom, kao i troškovi države za njihovu bezbednost, službena su tajna. Ranije se u medijima spekulisalo o tome da se za te namene izdvaja 5.000 evra mesečno po osobi, što je kasnije i demantovano i predočeno da je ipak reč o manjem iznosu.
 
Da program zaštite svedoka nije savršen, na svojoj koži je osetio Zoran Vukojević Vuk, koji je svedočio u procesu za ubistvo Zorana Đinđića i bio i sam ubijen.
 
Po zakonu koji reguliše program zaštite svedoka, osoba koja sklopi tu vrstu sporazuma s državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Obezbeđivanje predviđenih vrsta pomoći nije obavezno, a eventualno pružanje svedoku neke od navedenih pomoći, predmet je detaljne analize.
 
Svrha programa zaštite je zapravo bezbednost ljudi uključenih u taj projekat, a ne njihovo finansiranje. Obezbeđivanje neke od zakonom predviđenih pomoći svedocima je privremeno i ima za cilj pružanje podrške dok ne postignu samostalnost i resocijalizuju se u novom životnom okruženju.
 
Naš zakon je osmišljen tako da se ljudi u programu zaštite što pre osamostale u sredini u kojoj ih niko ne poznaje, a taj postupak bi trebalo da traje oko dve-tri godine. Međutim, oni koji znaju kako funkcioniše program zaštite kažu da je, između ostalog i zbog dužine trajanja sudskih postupaka u Srbiji, ta procedura često mnogo duža. Osamostaljenje ne može da počne dok se potpuno ne saseku "repovi" prošlosti, a to znači i svedočenja pred sudom jer je svako vraćanje u Srbiju rizik za njihovu bezbednost i ugrožava program.
 
Naš zakon je urađen po uzoru na slovački i predviđa da o uključivanju u program zaštite odlučuje komisija koju čine tri člana – sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik republičkog tužioca i načelnik Jedinice MUP-a Srbije za zaštitu. O fizičkoj zaštiti svedoka, njegove porodice i imovine brine Jedinica MUP-a Srbije za zaštitu.
 
Većina ljudi pod zaštitom živi u inostranstvu, a ekonomska pomoć koju im Srbija isplaćuje nije svuda ista i zavisi od države u kojoj su smešteni i procenjenih troškova života. Na primer, ti troškovi nisu isti u Australiji i u Bugarskoj. Neki svedoci potpuno su se osamostalili i ne koštaju Srbiju ni dinara, ali ima i onih kojima je i dalje potrebna pomoć.
 
Kada Jedinica za zaštitu zaštićenog svedoka prebaci u drugu zemlju, brigu o njemu preuzima policija te države. Srbija u toj oblasti sarađuje s gotovo svim evropskim zemljama, kao i sa SAD i Australijom. Praksa je da naši svedoci odlaze u druge države i da kod nas dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja. Tako i u Srbiji živi više stranih državljana koji su u svojim zemljama bili svedoci u postupcima organizovanog kriminala, a kod nas se sprovodi program zaštite.
 
Gde su, šta rade i kako se sada zovu Dejan Milenković Bagzi, Nenad Šare, Miladin Suvajdžić i mnogi drugi zna svega nekoliko ljudi u Srbiji. Upućeni tvrde da naša zemlja ima više svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina koji su u programu zaštite nego sve druge države bivše SFRJ zajedno.
  • Taki

    01.03.2018 08:23
    ...svi Veliki su nekada bili Mali...
  • VladaN

    01.03.2018 08:10
    Kada smo postali..
    ...kriminogena država bez premca na Balkanu, a uspit i većina šljama iz bivših ex-Yu republika se ovde nakotio i oseća se kao kod kuće i više nego dobrodošlim od strane onih koji bi trebalo da ih sve ako ne potamane a ono proceusuiraju ili proteraju zauvek. Inače valjda samo ovde "zaštićeni" nastavljaju svoj "biznis" sve sa zaštitom o trošku poštenog sveta, umesto da im se sve oduzme i da budu sretni što ih niko nije "skratio za glavu".
  • Laki

    01.03.2018 00:45
    Samo još malo
    Kad padne Mali pašće i Veliki

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija