Danica Dana Milosavljević imala je samo 16 godina kada se 1941. godine pridružila Savezu komunističke omladine. U okupiranom Užicu završila je sanitetski kurs, koji je ilegalno održavan s omladinkama koje su se spremale da idu u Užički partizanski odred.
Prilikom oslobođenja Užica, 24. septembra 1941. godine, Danica je s grupom ilegalnih bolničarki imala zadatak da, ukoliko bude uličnih borbi, previja ranjene partizane. Radila je u užičkoj partizanskoj bolnici, a onda otišla u Treću četu Užičkog partizanskog odreda "Dimitrije Tucović".
Očekivala je da u četi dobije pušku, ali to za bolničarke nije bilo uobičajeno. Danica pak, nije mislila da odustane od ovih zahteva. Posle borbe na Čajniču, uoči 1. maja 1942. godine, postala je borac Druge proleterske udarne brigade.
Učestvovala je u bitkama na Kupresu, Jajcu, Donjem Vakufu, Bugojnu, Sutjesci i mnogim drugim, sve poznatija po hrabrosti, ne samo kao borac s puškom i bombaš, već i puškomitraljezac. Kada je postavljena za desetara, pojedini borci su s podozrenjem gledali na to što će im komandovati neiskusna mlada devojka. U prvom jurišu na bunkere, Danica je razvejala sve muške sumnje. Pokazala je izvanrednu hrabrost i umešnost komandovanja i to joj je donelo poštovanje svih boraca.
Decembra 1942. godine, Četvrti (užički) bataljon Druge proleterske udarne brigade nalazio se u selu Ljubunčiću, i pripremao se za napad na Livno. Ustaše su iznenadile bataljon i izvršile prepad na njega. Među 17 ranjenih boraca, nalazila se i Danica Milosavljević. Tri druga su joj pritekla u pomoć. Teško ranjena, molila je drugove da je ostave, da oko nje ne gube vreme i ne izlažu živote opasnosti, već da nastave da se bore. Drugovi je nisu ostavili, izneli su je iz borbe, previli, odneli do sela, odakle su sve ranjene borce preneli u partizansku bolnicu u Glamoču.
Kad je ozdravila, Danica se vratila u borbu. U čin potporučnika unapređena je 1943. godine, kad su uvedeni prvi činovi.
Jednu od najvećih avantura u životu, Danica je doživela pred sam kraj Drugog svetskog rata. Na putu za Srbiju, 1944. godine, Prvi bataljon imao je zadatak da pređe reku Ibar i da zauzme važne neprijateljske položaje. Nabujala reka otežavala je prebacivanje, tako da je četa, koja je bila na začelju, izgubila vezu s bataljonom. U ovoj četi je bila i Danica.
Videći da nema nikoga iz štaba čete, Danica je pozvala saborce u juriš, ali oko nje su bili mahom novi i neiskusni borci kolebljivi i neodlučni. Znajući da kolebanje u ovakvoj situaciji može da utiče na ishod borbe, Danica je sama pošla na neprijateljski bunker, koji je s još jednim drugom uništila i zarobila mitraljez.
Nakon rata, Danica Milosavljević bavila se političkim radom. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 6. jula 1953. godine.
U doba Jugoslavije obavljala je više funkcija, delimično i u ženskim udruženjima. Kraj života dočekala je mirno, u stanu u Beogradu.
Bila je poslednja živa žena narodni heroj u Srbiji. Na teritoriji cele Jugoslavije sada je živa još jedino Andreana Družina iz Slovenije.
.jpg "Bivši direktor VBA: Službe bezbednosti su politički instrumentalizovane i zloupotrebljene")
.jpg "Raspisan konkurs za prijem 52 čuvara u osam zatvora u Srbiji")
.jpg "Maloletnik osumnjičen za masovno ubistvo u školi")
Komentari 25
Alkibijad
A, da li možete da zamislite da je ceo svoj život provela u stanu od 45m2, na jedanaestom spratu solitera?
Verovatno polazite od sebe, koliko biste Vi stanova pokupovali i koliko biste Vi svojih pozapošljavali.
Sram da Vas bude!
Marko Veseljak
Đura
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar