Prema analizi
Insajdera, ovaj Nacrt je u nekim delovima, prema oceni stručnjaka, u potpunosti neprimenljiv, dok pojedini članovi
ostavljaju prostor za moguće zloupotrebe, a predviđeno je i svojevrsno
"disciplinovanje" Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, kako je ocenio sam Poverenik.
U Ministarstvu pravde, koje je i predlagačag novog Nacrta, poručuju da se radi o krovnom zakonu, te da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima. Međutim, Poverenik Rodoljub Šabić, kao i deo civilnog sektor, ocenjuju da će, ukoliko se ovakav dokument usvoji, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.
Da je ovaj zakon samo preslikana Opšta uredba o zaštiti podataka koja je 2016. godine usvojena u Evropskoj uniji, navode Poverenik, kao i nevladina organizacija Šer fondacija. Oni ocenjuju da je ovaj Zakon doslovni prevod, čija je formalna usklađenost sa regulativom EU na najvišem nivou, ali je sama primena u Srbiji upitna.
Kada ovakav Nacrt zakona bude usvojen ostaće i dalje neuređena oblast obrade podataka o ličnosti putem video nadzora. Tako nema kontrole nad kamerama koje se nalaze na svakom koraku – u kafićima, restoranima, prodavnicama, bankama. Ne zna se gde ti snimci završavaju, niti ko može da im pristupi. Na to je skrenuo pažnju i Poverenik, koji je u Modelu zakona zaštite podataka o ličnosti koji je on napisao, ipak dao prostor odredbama o video nadzoru u poslovnim prostorima, privatnim stanovima, stambenim zgradama, kućama.
Govoreći o izostajanju ove odredbe iz Nacrta, Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije za kaže da je Nacrt zakona preslikana Uredba i Direktiva EU, kao i da ne donosi ništa novo u odnosu na specifične potrebe u Srbiji.
"Ništa novo, ništa značajno, nikakva nova odredba", rekao je Krivokapić.
Profesor Saša Gajin, jedan od autora Nacrta i član radne grupe Ministarstva pravde, objasnio je za Insajder da odredaba o video nadzoru nema zbog toga što "nije pravno opravdano unositi te odredbe u tekst zakona".
"Ja smatram da tih odredbi ne bi trebalo da bude u zakonu jer bi se na video nadzor morale primenjivati, pre svega, opšte odredbe zakona. Apsolutno nije bilo pravnih prepreka da se i odredbe važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008. primenjuju na video nadzor. Video nadzor se uz to mora dodatno urediti zakonom o policijskim evidencijama, recimo kad se radi o video nadzoru nad javnim površinama, zatim u Zakonu o stanovanju, kad se radi o video nadzoru u stambenim zgradama, kao i u zakonu kojim se uređuje fizičko-tehničko obezbeđenje kad se radi o poslovnom prostoru", poručuje Gajin.
Ipak, činjenica da Srbija u 21. veku nema potpuno regulisanu oblast obrade podataka video nadzora je zabrinjavajuća.
Poverenik Rodoljub Šabić je u svom izveštaju o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti upozorio da su upravo zbog toga što je reč o zakonski neuređenoj oblasti moguće zloupotrebe. Dolazilo je do situacija da su kamere postavljane u toalete Beogradske autobuske stanice, zatim da komunalni policajci nose tzv. bodi kamere na uniformi kojima snimaju građane u cilju "zaštite integriteta komunalnih policajaca" jer se "građani drugačije odnose prema njima kada znaju da su snimani".
(Ne)jasno ko ima pristup podacima građana
Termin „nadležni organi“ koji se odnosi na organe koji mogu da obrađuju podatke građana, a koji se koristi u Nacrtu, doveo je u nedoumicu i Poverenika i sagovornike iz Šer fondacije. Kako kažu, moguće je široko tumačenje ovog termina.
"Nadležni organi – ali nije sigurno koji su to organi. Mi znamo da je to MUP, BIA, VBA, tužilaštvo, zaposleni u zatvorima recimo… ali mi sve to nagađamo. Ovakav sistem stvara veliku neizvesnost za ljude zaposlene u sektoru bezbednosti i oni mogu mnogo lakše biti predmet političkih pritisaka", navode za Insajder iz Šer fondacije.
Profesor Saša Gajin ipak nema dileme o tome ko su "nadležni organi" koji mogu da obrađuju podatke građana, niti smatra da je taj termin neodređen i da obezbeđuje prostor za zloupotrebe prilikom tumačenja.
"Nije to izmišljena kategorija. Sasvim se jasno zaključuje iz odredbi drugih zakona koji su to nadležni organi i u kojim situacijama oni obrađuju podatke o ličnosti", dodaje Gajin.
Kako pojašnjava, u pitanju su sve institucije nadležne za borbu protiv kriminala – sudovi, tužilaštva, agencije, policija... Kako je rekao, na istovetan opšti način se "nadležni organi" definišu i u novoj Direktivi EU sa kojom je neophodno uskladiti naš zakon i to, kako je naglasio, pre svega zbog potrebe konačnog pridruživanja evropskoj tužilačkoj organizaciji- EUROJUST.
Na pitanje Insajdera zašto tako nije i navedeno u Nacrtu, Gajin kaže da "nema potrebe reći u ovom zakonu nešto što se kaže u drugim zakonima".
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nedavno je javnost upoznao i sa još jednim spornim članom u Nacrtu ovog zakona. Radi se o članu 76, koji propisuje da su Poverenik i zaposleni u ovoj instituciji dužni da kao "tajnu čuvaju sve podatke do kojih su došli".
Ovu odredbu Šabić vidi kao zabranu da javnost informiše čak i o uočenim kršenjima zakona. S druge strane, Ministarstvo pravde, reagujući na Šabićevu zamerku, kao argument za postojanje ovog člana navodi upravo to da je član doslovce prenet iz Uredbe. Ministarstvo dodaje i da navedeni član ne umanjuje pravo Poverenika da informiše javnost, ali služi kao njegova obaveza i obaveza njegovih zaposlenih da čuvaju podatke do kojih dođu, a koji mogu da budu zloupotrebljeni.
Ceo tekst pročitajte
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 3
Orwell Vegan
Nada
veki
Ni po ovom pitanju država nije sposobna da naše odgovarajuće rešenje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar