Gužve u vrtićima stvaraju probleme roditeljima

Kada roditelji govore o poteškoćama u odgajanju dece, jedna od većih briga im je vrtić.
Gužve u vrtićima stvaraju probleme roditeljima
Foto: Pixabay
Kako pišu "Novosti", mnogi ostanu "ispod crte", zaglavljeni na dugim listama čekanja za mesto u predškolskoj ustanovi, pa u pomoć priskaču bake ili roditelji dobar deo plate odvajaju za privatne vrtiće i dadilje. 
 
Broj dece koja idu u vrtiće daleko je ispod evropskih standarda, ali je potrebno da budu povećani kapaciteti predškolskih ustanova. Prema podacima Ministarstva prosvete, obuhvat predškolskim obrazovanjem dece uzrasta od četiri godine do polaska u školu kod nas je 2012. godine bio 74 odsto, a u 28 zemalja EU za 20 odsto više.
 
"Obuhvat dece predškolskim obrazovanjem u stalnom je porastu. Tako je 2002. godine tek 32 odsto dece bilo u predškolskim ustanovama, 2009. se taj procenat povećao na 47 odsto, a 2016. godine na ukupno 52 procenta, ako merimo zajednički prosek svih starosnih grupa", kaže za "Novosti" Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje.
 
Najviše mališana ide u predškolsko, gotovo 97 odsto, jer je ono obavezno zakonom. U uzrastu od tri do 5,5 godina u vrtiću boravi 59 odsto devojčica i dečaka, a u jaslice ide nešto više od četvrtine.
 
Roditeljima je često problem da po decu dođu na vreme, jer se poslednjih decenija radno vreme pomerilo do 17 i 18 časova. Istina, postoje i vrtići koji rade i u drugoj smeni, ali oni su uglavnom u većim gradovima i nema ih mnogo. S druge strane, brojna deca moraju da stignu najkasnije do osam ujutru, iako ima roditelja koji rade od, recimo, deset časova ili u drugoj smeni. Nedeljković objašnjava da ustanove same određuju početak i kraj radnog vremena.
 
Ona navodi da se broj vrtića povećava kontinuirano od 2.000 godine, ali da ih je u nekim opštinama i gradovima potrebno još više. Sa druge strane, upozorava, mreža predškolskih ustanova mora pažljivo da bude formirana, jer je svake godine za jedan odsto manje predškolaca.
 
Prethodnih decenija kontinuirano se smanjuje broj osnovaca, pa se svake godine ugasi ne desetine i stotine odeljenja u osnovnim i srednjim školama. Od 2000. godine do danas broj osnovaca smanjio se za čak 167.322. Nekada ih je, prema podacima Zavoda za statistiku, bilo 711.954, a danas 544.632. Samo od 2010. godine klupe su praznije za oko 34.000 osnovaca, odnosno za 34 velike osnovne škole. 
 
Roditelji navode i da bi škole možda bile punije kada bi deca u njima mogla duže da ostanu. Najteže je, kažu, sa prvacima. Završe časove pre podneva i onda neko treba da ih čuva do pet-šest sati posle podne, dok roditelji ne dođu kući. 
 
Oko 40 odsto škola, prema podacima Ministarstva prosvete, ima produženi boravak ili celodnevnu nastavu, ili i jedno i drugo. Škole nisu dužne da organizuju produženu nastavu, a ako to žele, potrebna im je saglasnost Ministarstva prosvete, koju, po pravilu, dobijaju ako ispunjavaju sve potrebne uslove.
 
Podsetimo da je, nakon apela portala Bebac, Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu u Novom Sadu, saopštila je da će konačno početi isplata subvencija roditeljima za boravak u privatnim vrtićima. Ekipa portala Bebac danas je zatražila da se hitno reši problem roditelja čija deca pohađaju privatne vrtiće, koji nisu u mogućnosti da plate boravak deteta u vrtiću. 
 
"Roditelji su decu upisali u vrtiće pod uslovom da im Grad prvo uplati subvencije, a da potom roditelji plate vrtićima, uz obećanje od strane Grada da subvencije neće kasniti. Sada se, po ko zna koji put, usred školske godine, menjaju 'pravila igre' i od roditelja se traži da najpre pun iznos uplate vrtićima, a da potom čekaju uplate koje kasne. Samo za januar i februar roditelji treba da uplate 16.000 ili 20.000 dinara po detetu uz dodatne troškove vrtića, a roditelji koji taj novac nemaju dolaze u situaciju da moraju dete da ispišu iz vrtića. Na sve dodatne probleme roditelja, tražiti im da vrtić plate unapred, a da potom čekaju zakasnele uplate je više nego poražavajuće, a ovom odlukom doveli ste u problem i roditelje i privatne vrtiće", navode sa ovog sajta koji se bavi problemima roditelja. 
 
Više o tome čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Svi smo već čuli

    03.03.2018 23:41
    Svi smo već čuli izmišljene probleme vezane za novosadske vrtiće, kao i probleme vezane za najprofitabilnije ili ono što bi trebalo da bude najprofitabilnije preduzeće nazvno "radosno detinstvo". Veliki su napori uloženi da isto preduzeće umesto najprofitabilnijeg postane "terret društva". Mesta za decu su potrebna, Vaspitačice sede na birou, a napuštenih zgrada po gradu kolko vam duša ište. Ipak "Radosno detinjstvo" poseduje nekretnine na najatraktivnijim lokacijama u gradu. Zbog toga mora biti objašnjeno građanima da je spas u privatnim vrtićima. Zatim "Radosno detinjstvo" rasparčano na 8 poslovnica a zatim ga treba "privatizovati" tj. podeliti raznim "preduzetnicima" koji prave prozirni paravan za građevinsku firmu dragog nam šerifa. Sve više postaje javna tajna da će za koji mesec veliki šerif otvoriti vrtić u Novom Sadu koji će baciti senku na sve druge vrtiće. Jasno je dakle ko će preuzeti primat kada dođe na red "privatizacija" "Radosnog detinjstva" i poklanjanje najboljih građevinskih lokacija u gradu. MOLIM SVE PISMENE LJUDE POŠTENOG SRCA DA OBRATE PAŽNJU ŠTA SE DEŠAVA SA NOVIM SADOM. Sudbina vrtića je sudbina Vaše dece.
  • White Power

    03.03.2018 22:32
    Dahije
    Kao i u ostalim stvarima kljucnim po razvoj nacije, presvuceni radikali deklarativno podrzavaju natalitet-a u praksi totalan haos.
    Ova drzava zeli da dezintegrise sopstveni narod, zato narod mora da dezintegrise sistem.
    Ako planira da opstane.
  • tahebo

    03.03.2018 21:58
    moja kumica nikad nije isla u vrtic i nije bila bolesna nikad a ima 28 g. Kao svaka slaninarka tamanila je slaninu sa b lukom.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija