On je na konferenciji "Trebaju li Srbiji nuklearke" rekao da EPS može da opstane koristeći domaće resurse, ugalj, vodu i obnovljive izvore za proizvodnju električne energije.
"Potrošnja električne energije bi u narednih 15 godina mogla da se obezbedi gradnjom još jedne ili dve elektrane", rekao je Vlaisavljević. Dodao je da će se neki tehnološki zastareli blokovi termoelektrana ugasiti, ali će se taj manjak u proizvodnji struje nadomestiti modernizacijom postojećih i izgradnjom novih kapaciteta, kao i da se u Kostolcu već gradi jedan blok.
Prema negovim rečima, bilo bi dobro izgraditi elektranu i u Kolubari, a Naftna industrija Srbije planira gradnju elektrane na gas i EPS gradnju vetroparka naredne godine. Dodao je da je uz to potrebno povećati stepen iskorišćenosti uglja, a da je "najefikasniji izvor struje, povećanje energetske efikasnosti".
"Najviše energije rasipaju zgrade i zbog toga treba podizati njihovu energetsku efikasnost", rekao je Vlaisavljević i istakao da će zbog korišćenja uglja i emitovanja ugljen-dioksida EPS uložiti 700-800 miliona evra u očuvanje životne sredine i postizanje evropskih standarda.
Srbiji bi, kada bi u ovom trenutku odlučila da gradi nuklearnu elektranu, prema njegovim rečima, bilo potrebno 15 godina da realizuje tu investiciju, jer je toliko potrebno i u svetu. Vlaisavljević je rekao da i evropske zemlje imaju različite stavove o nuklearnim elektranama, pa Francuska planira gašenje po dva scenarija, brzom i sporom, a verovatno i Nemačka odustaje od nuklearne energije, pa će još zadržati elektrane na ugalj, graditi elektranu na gas i povećati korišćenje obnovljivih izvora.
Rukovodilac Centra za energetiku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Ivezić rekao je da do 2030. ne postoji realna opasnost da Srbiji nedostaje električne energije jer je potrošnja niža nego što se očekivalo.
"I da ne postoji zabrana za izgradnju nuklearki (moratorijum) u Srbiji ne postoji stručni kadar koji bi mogao da prati tehnologiju proizvodnje struje i prerade otpada iz nuklearnih elektrana, pa akcenat treba staviti na obnovljive izvore", rekao je Ivezić.
Kako navodi, izgradnja nuklearne elektrane je skupa, pa će tako izgradnja Bugarske "Belene 2" koštati oko sedam milijardi evra.
Profesor Mašinskog fakulteta Vladimir Stevanović izjavio je da na tom fakultetu postoji samo jedan predmet iz nuklearne energetike, nuklearni reaktor, a da u svetu raste interesovanje za njihovu gradnju.
"Najviše nuklearnih elektrana ima u SAD, njih 100 proizvodi 20 odsto od ukupne električne energije u toj zemlji, u Francuskoj 58 proizvodi 76 odsto struje, a Kina ima 35 i najavila je gradnju još 28 nuklearnih elektrana", rekao je Stevanović i dodao da nuklearke, kada se posmatra ceo proizvodni proces, emituju daleko manje ugljen-dioksida od elektrana na fosilna goriva.
Predsednik Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije Ilija Plećaš rekao je da Srbija sada nema novac za izgradnju nuklearnih elektrana, ali da je neophodno da i dalje školuje kadrove koji mogu da prate tehnologije jer je "u okruženju 18 takvih elektrana i posledice bilo kakvog poremećaja mogu se i u Srbiji osetiti za dva sata". On je istakao da će "zemlje koje ne razmišljaju o nuklearnim elektranama za 200 godina doživeti krah".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Mladić ranjen nožem tokom svađe u saobraćaju u Kruševcu, napadači pobegli")
Komentari 4
Šako iz Meta
Wolf 359
mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar