Kako piše
Insajder, Ministarstvo unutrašnjih poslova kao razlog za nove izmene navodi da važeći Zakon sadrži određene manjkavosti, bez konkretnih obrazloženja. Istovremeno, nema ni reči o tome ko je odgovoran što je pre dve godine ovakav manjkav zakon uopšte i donet, kao i zašto se tako često menja jedan od sistemskih zakona.
Predviđene izmene, prema analizi Insajdera, predviđaju još veću koncentraciju moći u rukama ministra, koji se na tu funkciju imenuje politički. Prema navodima predloženih izmena Zakona o policiji, ministar će imati svo pravo da suspenduje zakone o zapošljavanju putem konkursa preko akta o sistematizaciji. To znači da će bez ikakvog konkursa moći da zaposli praktično koga god hoće.
Jedna od predloženih izmena u članu 23 je da se radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa, osim kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta. Ovo je još spornije ako se zna da je akt o sistematizaciji poverljive prirode.
Predloženim zakonskim izmenama dodatno je ugrožena nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole, čiji je zadatak kontrola zakonitosti rada policijskih službenika, kao i drugih zaposlenih u Ministarstvu. Ovaj Sektor bi, inače, morao da bude samostalan. Predloženo je da provere prilikom zapošljavanja u Sektoru unutrašnje kontorle vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka u okviru MUP-a. Bezbednosnu proveru u toj Službi vrši Komisija, koju formira ministar policije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova izmenama planira da ukine i obavezu da se godišnji izveštaj Sektora unutrašnje kontrole dostavlja direktoru policije, što opet znači da bi sve izveštaje ovog Sektora imao samo ministar policije.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević za Insajder kaže da je, pored predloženih loših rešenja, ponovo propuštena i prilika da se izmenama zakona preciznije uredi odnos policije i tužilaštva.
Prema Zakonu o policiji, policajac vrši operativne radnje po naređenju nadređenog službenika, po nalogu javnog tužioca ili drugog nadležnog organa, izdatom u skladu sa drugim posebnim zakonom. Međutim, propuštena je šansa da se u potpunosti rad policajca u krivičnom postupku podredi tužiocu.
"To omogućava policajcu da u politički osetljivim slučajevima kao što je Savamala, ne postupi po nalozima tužioca već svog starešine. Policajac će u većini slučajeva, kao što je i sasvim normalno, da poštuje nalog starešine koji može biti različit od tužiočevog. I onda tu tužilac može da insistira, ali nema nikakvu mogućnost policajca da natera da obavi nalog kakav je on zahtevao", kaže Đorđević.
On podseća i na istraživanje Udruženja tužilaca Srbije na uzorku od 200 istraga iz 10 različitih tužilaštava, prema kojem su tužioci morali da intervenišu u polovini istraga da bi policija ispunila njegov nalog, dok u 70 odsto slučajeva nije pronađen nijedan opravdan razlog za odsustvo reakcije policije.
Zanimljivo je i da je predlagač izmena Zakona o policiji uvodi i poligraf kao deo postupka vršenja bezbednosne provere kandidata za pojedina radna mesta u MUP-u.
"Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku vršenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje", navodi se u jednoj od predloženih izmena Zakona o policiji.
Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ovo rešenje vide kao neshvatljivo.
"Potpuno je neshvatljivo rešenje kojim se omogućava da ministar aktom o sistematizaciji zahteva poligrafsko testiranje za pojedina radna mesta. Ne postoji nijedan dobar argument za ovakvo rešenje, čak i da je ponuđen, a nije. Pogotovo imajući u vidu da je poligrafsko testiranje nesiguran alat za dobijanje bilo kakvih informacija i da se ne može koristiti u krivičnom postupku. Nikako nije dobro stvaranje atmosfere u kojoj su kandidati za zaposlenje u ulozi koja je slična ulozi osumnjičenih", navodi Đorđević.
Da je ovim zakonom propuštena šansa da se urede konkretne stvari govori i činjenica da u izmenama Zakona o policiji nema ni reči o pomoćnoj policiji što znači da sporni član kojim se predviđa mogućnost formiranja neke vrste rezervnih policijskih snaga, ako za tim bude potrebe, i dalje stoji.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, obrazlažući izmene Zakona o policiji, rekao je da je predvđeno formiranje elektronske platforme za razmenu podataka i informacija između organa uključenih u borbu protiv svih oblika kriminala, a to predstavlja i osnov za uspostavljanje, kako je naveo, nacionalno-kriminalističko-obaveštajnog sistema.
Ceo tekst pročitajte
OVDE.
Podsetimo da se, uz Zakon o policiji, predviđaju izmene Zakona o javnom redu i miru, a tu je i predlog Zakona o DNK registru.
Prema izmenama Zakona o javnom redu i miru predviđa se povećanje kazni za korišćenje pirotehničkih sredstava. Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, kazniće se novačnom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili sa 40 do 120 časova rada u javnom interesu umesto dosadašnje kazne od 10.000 do 50.000 dinara.
Za pucanje iz vatrenog oružja ili imitacije oružja, novčana kazna iznosi od 100.000 do 150.000 dinara, odnosno 30 do 60 dana zatvora, dok je kazna u još važećem zakonu od 50.000 do 150.000 dinara. Više o tome
OVDE.
Kada je reč o predlogu Zakona o registru DNK, mediji pišu da postoje određene manjkavosti. Dnevni list "Danas" piše da bi policija uskoro u svom posedu mogla da ima kompletnu bazu DNK podataka svih građana Srbije, čiji najličniji podaci se iz nekog razloga nalaze u laboratorijama širom zemlje. Kontrolu nad ovom bazom neće imati niko iz struke niti civilnog sektora, već isključivo MUP, o čemu možete da čitate
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 10
Ivan
1984
Igor Sirc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar