Istraživanje pokazalo: Roditelji u Srbiji mahom zadovoljni vrtićima i osnovnim školama

Čak 83 odsto ispitanika smatra da su naši vrtići kvalitetni i ne postoje značajna odstupanja po regionima. Zadovoljstvo je gotovo istovetno kada je u pitanju obrazovanje dece u osnovnim školama (78 odsto zadovoljnih roditelja).

U poređenju s ostalim delovima Srbije, stanovnici Beograda imaju najmanje primedbi na kvalitet osnovnih škola. Međutim, iako je osnovno obrazovanje već reformisano, roditelji smatraju da su naše najveće boljke i dalje iste kao i pre 10-15 godina, a to su opširni nastavni planovi i programi (44 odsto njih), loše stanje i zastarelost opreme (29 odsto) i sistem ocenjivanja (27 odsto).

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković za "Politiku" kaže su da su primedbe roditelja sasvim opravdane.

"To je naša stvarnost. Deca su pretrpana gradivom i s tim ne mogu da se izbore. Istovremeno iz škole izlaze polupismena jer nastavnici stalno jure da završe nove lekcije. Osnovci danas uče gradivo za srednje škole samo manje opširno, što je besmisleno", kaže sagovornica beogradskog lista. Ona podseća da su se pre 25 godina padeži učili tokom celog petog razreda, a sada se obrađuju samo mesec dana. Jankovićeva napominje da je dobra vest da će petaci učiti programiranje, ali da pojedine škole i dalje nemaju toalete i fiskulturne sale, a kamoli dovoljan broj računara.

Posebna priča je sistem ocenjivanja jer, kako kaže sagovornica "Politike", nastavnici samostalno odlučuju kako će ocenjivati đake, što je nedopustivo. Jedinstveni kriterijum ocenjivanja ne postoji ni u jednoj školi na nivou države.

Ovo istraživanje je ukazalo na postojanje diskriminacije jer građani smatraju da deca koja imaju smetnje u razvoju, odnosno neki stepen invaliditeta, teže upisuju predškolske ustanove i osnovne škole. Janković kaže da je pokušaj uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u redovne osnovne škole nije doneo boljitak.

- Ne znam šta je bio cilj inklizije, ali znam da je propala. Prekopiran je model iz bogatijih zemalja u kojima je manji broj dece u odeljenju, a angažovani su i pedagoški asistenti. Naša država nema novca za ovakav način rada, a očigledno je da nismo bili dosledni u sprovođenju inkluzije jer na tome gotovo niko više ne radi - kaže predsenica unije.

Predsednica Udruženja vaspitača Beograda Ljiljana Dragutinović podseća da deca iz osetljivih grupa, poput Roma i dece s posebnim potrebama, imaju prednost prilikom upisa u predškolske ustanove, ali da mnogi ne znaju za tu činjenicu.

"Svesni smo da u vrtićima nema dovoljno dece iz osetljivih grupa, ali svi koji konkurišu moraju da dobiju mesto", navodi Dragutinović.

Rezultati ovog istraživanja su ukazali da gotovo dve trećine roditelja smatra da je najveći problem vrtića nedostatak prostora, loše stanje i zastarela oprema, loš materijalni položaj zaposlenih i sputavanje kreativnosti kod dece.

Kada su u pitanju prevelike grupe u vrtićima, one su najveže u Nišu, Beogradu i Kragujevcu, vaspitači u nekim opštinama moraju da se izbore i sa 40 mališpana u jednoj sobi.

"I pored tako velikog broja dece u jednoj grupi, lista čekanja je podugačka. Rasteretilo bi nas uvođenje poludnevnog ili povremenog boravka u okviru kojeg bi deca mogla da budu u vrtiću dva-tri dana nedeljno ili po nekoliko sati. U Švedskoj i Holandiji poludnevni boravak se organizuje u muzejima ili dečijim bibliotekama kako bi bili smanjeni troškovi. Roditeljima to znači, deca su zbrinuta, socijalizuju se i uče", kaže sagovornica "Politike".

Naime, rezultati ovog istraživanja ukazali su da roditelji smatraju da su u vrtiću najviše diskreditovana deca nezaposlenih roditelja (43 odsto), za koje najčešće nema mesta u vrtićima, potom slede deca iz siromašnih porodica, deca sa smetnjama u razvoju i Romi.

Iako je u našem društvu usađeno mišljenje da dete ne može biti upisano u vrtić bez ličnog poznanstva, većian roditelja smatra da  veze i neformalna plaćanja nisu neophodni za upis dece u predškolsku ustanovu (57 odsto), odnosno osnovnu školu (67 odsto). Čak 77 odsto njih odgovorilo je da nije koristilo lična poznanstvo kako bi dete upisalo u školu, dok 62 odsto nije imalo vezu za upis u vrtić. Zanimljivo je da znatno više roditelja u Vojvodini smatra da se privatna poznanstva nikada ne koriste za upis dece u predškolske ustanove u odnosu na druge regione.