Osim ovog, kupci mogu da biraju i kupe onaj proizveden u Holandiji, Španiji, Belgiji, Nemačkoj i Albaniji.
"Tržište smo totalno otvorili i bojim se da praktično nema zaštite za domaćeg proizvođača, tako da će nama ovaj neoliberalizam doći glave", upozorava za
"Blic" agrarni analitičar
Milan Prostran.
Zemlje Evropske unije, veliki poljoprivredni proizvođači zbog sankcija Ruskoj Federaciji, ukazuje on, svoje viškove proizvoda, a gde spada i krompir, preusmerile su na mala tržišta, kakvo je naše.
"Nespremno smo dočekali tako visok stepen liberalizacije tržišta, a dokle god se ne ukinu sankcije Ruskoj Fedraciji oni će svoje viškove da usmeravaju na naše tržište. Važno je da se sprovodi pooštreni fitosanitarni nadzor, kako se ne bi desilo da su u uzgajanju koriste nedozvoljeni pesticidi", ističe Prostran.
Uvoz iz Albanije, Holandije, Španije, Francuske...
Čini se da nikad bolji izbor nije ni krompira u marketima. Može da se bira, širok asortiman - od belog, crvenog, mladog, starog, organski proizvedenog pa i onog slatkog. Cene i poreklo šarenoliko.
Najskuplji je uvoz iz Španije, slatki batat crveni - 229 dinara. Četiri puta je jeftiniji krompir crveni proizveden u Srbiji - 55 dinara za kilogram, beli nešto skuplji - 60 dinara.
Uvozni beli mladi iz Albanije je 100 dinara, dok uvozni crveni iz Holandije košta 75 dinara. Kilogram organskog je od 170 do 200 dinara. U pojedinim trgovinama može se kupiti opran (70 dinara), ali i neopran koji je jeftiniji za dvadesetak dinara.
I na pijaci ga ima. Najviše starog.
"Prodajem ovaj moj rajački 80 dinara za kilogram i imam stalne kupce. Cena možda jeste "jača", al' zna se šta je domaći kvalitet", hvali svoju robu vremešni prodavac na beogradskoj pijaci Skadarlija.
A mladog krompira već ima. Mali džak od 1,5 kilogram, uvozni iz Francuske. Kupci ga više zagledaju, nego što kupuju. Cena 400 dinara za taj kilogram i po. Ili kilogram 270 dinara.
Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, u 2016. uvezli smo 20.963 tona krompira i to iz Belgije, Nemačke i Holandije.
Ova situacija sa velikim uvozom, kako ukazuje Milan Prostran ugrožava domaću proizvodnju na područjima gde se tradicionalno uzgaja krompir - Ivanjica, Arilje, Čačak i Užice i neki delovi Vojvodine.
Teško stanje potvrđuju i proizvođači. Na nedavno održanom 19. Savetovanju povrtara u Novom Sadu istakli su da se zbog suše ne pamti teža godina od prethodne u povrtarskoj proizvodnji. Pojedini uzgajivači u Vojvodini su i bacali krompir jer je cena bila 10-15 dinara za kilogram na malim pijacama, a ističu da im je velika konkurencija i uvozni.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 4
milicica
proka
pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar