Kako otkriva "Pištaljka", dug IRM-a činili su neplaćeni porezi i doprinosi za zaposlene, kao i kredit uzet 2006. godine od Fonda za razvoj. Dok su se nasleđeni dugovi gomilali, oko 200 zaposlenih u Institutu redovno je primalo plate koje u proseku, kako se navodi u odgovoru te ustanove, iznose oko 65.000 dinara. I vozni park IRM-a se uvećavao i dostigao 31 vozilo, od kojih samo ona četvorice direktora na tržištu polovnih automobila danas koštaju od 10.000 do 20.000 evra svako.
Čekajući da mu građani Srbije plate dugove, Institut – kako je objavljeno na njegovom sajtu – od 2008. godine uspešno posluje sa rudnicima u Ugandi, Zambiji, Kazahstanu, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, a obavlja i brojne poslove za RTB Bor. Prema izveštaju nezavisnog revizora, IRM je 2016. godine imao profit od 17 miliona dinara, a 2015. 40 miliona dinara.
Podaci Privrednog suda u Zaječaru pokazuju da je otpisom oko 139 miliona dinara duga Fond za razvoj dobio 19 odsto vlasništva, opština Bor je za otpis oko 95 miliona dinara dobila oko 13 odsto kapitala, dok je Nacionalna služba za zapošljavanje za otpis 18,5 miliona dinara duga zaradila 2,5 odsto vlasništva. Republika Srbija je većinskom vlasništvu u IRM dodala još kapitala otpisom 23,6 miliona dinara.
Otpisom dugova ili – kako je definisano ugovorima – konverzijom potraživanja u udeo u vlasništvu, država je izgubila oko 2,3 miliona evra priliva u budžet i blizu 35 odsto vlasništva u toj naučnoj ustanovi.
Ova transakcija je izvršena na osnovu preporuke Vlade Srbije, a ukupan kapital Instituta je istovremeno otpisom dugovanja prema poveriocima i njihovim upisom u udeo u vlasništvu povećavan upravo za iznos otpisanog duga. Međutim, u stvarnosti nije bilo nikakvog povećanja kapitala već samo oprosta duga.
To potvrđuje i član Fiskalnog saveta Republike Srbije Vladimir Vučković koji je za Pištaljku objasnio da se ovom transakcijom "u suštini ništa ne dobija" i da je reč samo o računovodstvenoj tehnici za beleženje u finansijskim izveštajima.
"Ekonomski gledano, reč je o oprostu dugova. Može se reći da je država radila na svoju štetu, a bilo bi najracionalnije takvo preduzeće, umesto otpisa dugova, staviti u stečaj", kazao je Vučković.
U slučaju da je u pitanju privatno preduzeće koje duguje za poreze i doprinose, ono bi odmah bilo oterano u stečaj, navodi Vučković, i dodaje da se pošto je reč o državnoj ustanovi, nalaze načini da ona opstane.
I revizor Državne revizorske institucije Gordana Nahajovski smatra da je u ovakvim slučajevima reč o "učešću u kapitalu mrtvih firmi", podsetivši da je Vlada Srbije 2013. godine pre prodaje preuzela 19,3 milijardi dinara duga JAT-a koje su pretvorene u javni dug Srbije.
"Potražioci bi trebalo da dele dobit preduzeća. Međutim, to najčešće predstavlja učešće u propalom preduzeću i to je poznata praksa kod nas da se problemi rešavaju otpisom dugovanja", rekla je ona.
Nahajovski nije isključila mogućnost da otpisivanje dugova nekom preduzeću ili ustanovi predstavlja pripremu za eventualnu prodaju.
Međutim, i direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju Mile Bugarin i izvršni direktor Borivoje Stojadinović u razgovoru sa novinarom Pištaljke kategorično odbijaju da je reč o otpisu dugovanja, kao i mogućnost da se IRM priprema za prodaju.
"Nije reč o otpisu dugova, već o konverziji u kapital Instituta. Poverioci su postali vlasnici kapitala", izjavio je Bugarin i naglasio da Institut više ne duguje nijedan dinar za poreze i doprinose, niti da ima bilo kakvih drugih dugovanja.
Kod Poreske uprave Ministarstva finansija nije bilo moguće proveriti da li IRM ponovo ima dugovanja za neplaćene poreze. Naime, iako ima zakonsku obavezu da javno objavljuje spisak najvećih poreskih dužnika, Poreska uprava je odbila da Pištaljci dostavi podatke o dugovanjima IRM u 2017. godini jer je to "službena tajna".
Ceo tekst Pištaljke možete pročitati
OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 6
Blade
Dr Miggyy
BORKA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar