Odlasci mladih i obrazovanih u dimenzijama egzodusa

Piše: Živan Lazić

Pozivanja da emigracija u nas ima dugu tradiciju, nisu sasvim osnovana. Dok je tokom trajanja Jugoslavije u inostranstvo primarno odlazila radnička klasa, doduše stručnih ali skromnijih kvalifikacija, danas u svet hrle mladi i obrazovani.

Pojedina zanimanja u Srbiji gotovo da su ugrožena, pa je domaćim firmama u it tehnologiji ili u bolnicama teško naći stručnjake - specijaliste, čak i medicinske sestre. Kako najbolji odlaze, nevolje sa kadrovima naročito se uočavaju na nivou brojnih podspecijalizacija.

Državna statistika, zasnovana na popisu iz 2011. godine, pokazuje da je u inostranstvu oko 314.000 građana Srbije. Međutm, prema podacima OPEK-a, utemeljenim na ulaznim vizama država ovog udruženja, govori se o 598.000 građana starijih od 15 godina poreklom iz Srbije koji žive u zemljama-članicama.

Pri tome, dok se nekada odlazilo uglavnom u evropske države, danas ne mali broj mladih posao nalazi u SAD, Kanadi, arapskim zemljama, Australiji..., sve dalje od domovine.

Visoke doznake

Iz Narodne banke Srbije često stižu vesti o doznakama gasterbajtera, kao značajnoj podršci rođacima, ali i važnom izvoru deviza za ovdašnje bankarstvo. Tako je lane, posle nekoliko godina opadajućeg trenda, visina doznaka putem pošte i banaka narasla na 2,95 milijardi evra, dok se procenjuje da je "ličnim putem" poslato još oko 1,2 milijarde.

Ovo je značajna podrška za oko 870.000 ovdašnjeg stanovništva koje direktno dobija pomoć. Mnogima je, zapravo, spas od totalne besparice. Ujedno, to je temeljan izvor za otkupljivačke poslove bankarskog sistema.

Poseban doprinos gastarbajtera je potrošnja tokom povremenih boravaka u rodnom kraju, što se naročito vidi krajem godine, kada, tokom katoličkog Božića, oko 380.000 naših radnika tradicionalno dolazi kući. Međutim, problem je što gotovo sav gastarbajterski novac završava u potrošnji, minimalno se ulaže u ovdašnju privredu.

Tako je, primera radi, za preko pola veka izražene emigracije, u Južnobačkom okrugu samo jedan gastarbajter, Gojko Kunovac iz Kaća, na rodnom tlu izgradio veći proizvodni pogon.

Urušavanje domaćeg tržišta

Naravno da doznake pomažu primaocima, posredno pojačavaju i potražnju sa domaćeg tržišta. Međutim, emigracija ljudi u najproduktivnijem dobu ostavlja trajne i mnoge grube posledice.

Pre svega, odlazak znači usporenje rasta bruto nacionalnog dohotka. Kako je sve izraženiji odlazak obrazovanih, nema dovoljno stručne radne snage za rad firmi visokih tehnologija, pa se investitori odlučuju da u Srbiji otvaraju pogone koji zahtevaju tek na brzinu obučene radnike. Naravno da su i zarade zaposlenih višestruko manje nego u visokotehnološkim fabrikama.

Stalna emigracija stanovništva vodi i ka umanjenju veličine srpskog tržišta po dva osnova, smanjivanjem broja kupaca, ali i skromnijom kupovnom moći preostalih. Odlazak mladih stvara sve veći prirodni debalans u broju mladih i starijih stanovnika, što se reflektuje na sve teže i neizvesnije funkcionisanje penzijskog sistema, ali i drugih usluga u kome su stariji česti korisnici, kao što su zdravstvo i socijala.

Prošlo vreme bajki

Jeste da doznake na kraći, pa i srednji rok pomažu ovdašnjem stanovništvu. Ipak, na dugi rok one nemaju snagu da spreče urušavanje ekonomije na sve nemoćnijem domaćem tržištu, sačinjenom od prestarih kupaca, skromih želja i sve tanjeg novčanika.

Treba primetiti da su već brojne prve generacije domaćih emigranata otišle u penziju i kako je reč o ljudima, za zapadnoevropske prilike nižih primanja, sada mogu sve manje odvajati za pomoć rodbini.

Takođe, mnogi vide da su priče "o privremenom" radu u inostranstvu iz jugoperiodu bajka, shvataju da neće nikada raditi u domovini, pa se kuće, žene i trajno ostaju u novom okruženju, polako slabeći odnose sa starim krajem.

Poučan primer

Upravo je nekadašnja Jugoslavija bila država u kojoj se mogao pratiti uticaj ubrzanog odlaska, prvenstveno mladih, u emigraciju. Filjale jugoslovenskih banaka, sve odreda državne, imale su na štednim računima oko 20 milijardi nemačkih maraka (10 miljardi evra) ovdašnjih emigranata.

Sem toga, doznakama je rodbini stizalo maraka u vrednosti 40 odsto, pojedinih sezona i polovine, jugoslovenskog izvoza. Uprkos tolikom prilivu deviza, bivša država je večito patila sa deviznom likvidnošću.

Nevolja je bila upravo  u skromnom plasmanu u inostranstvo, a jedan od uzroka bio je i odlazak brojne i stručne radne snage. Kao što je poznato, prva veća kriza na svetskom finansijskom tržištu imala je razoran uticaj na bivšu državu, a rušilačka snaga ispoljila se upravo brzim i snažnim udarom ekstremno naraslih cena nafte i kursa dolara na devizne rezerve Jugoslavije.

Silne inodoznake i gastarbajterska štednja pokazali su se nedovoljnim.

Život se gasi

Uz ekonomsku emigraciju idu i sve nepovoljniji demografski trendovi. Tako je 2016. godine u Srbiji rođeno manje beba nego ikada, tek 64.557, dok su, recimo, u godinama "bebi-buma" rode donosile i po 154.000 (1952. godine) ili 126.000 (1956. godine)  beba.

Pri ovakvim demografskim i emigrantskim trendovima, svakako da će broj žitelja u Srbiji biti prepolovljen. Kako je gro stanovništva skromnih prihoda, izvesno je da ne samo da se snaga ovdašnjeg tržišta gubi, već i ekonomija opada.

Time se i život u celini gasi.