Trenutno je nacrt u fazi javne rasprave. Ključno je to da će se propisom definisati šta je minimalni proces rada koji mora da se ostvari u slučaju štrajka, ali i proširuje se i krug onih koji neće moći da na taj način iskažu nezadovoljstvo, piše
"Blic".
Trenutno važeći zakon o štrajku donet je 1996. godine i još uvek je na snazi. Kako kaže ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, možda najveća novina novog propisa je obezbeđivanje minimalnih procesa rada.
"Sada želimo da bude uređeno ili zakonom ili kolektivnim ugovorom. To je najveća novina što ćemo morati unapred da znamo koji je to minimalni proces rada koji u slučaju štrajka mora da bude omogućen", naglasio je Đorđević.
Da je novi zakon o štrajku bio potreban smatra i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić. Nova rešenja će predstavljati napredak u odnosu na postojeći zakon, a precizno su sagledana i prava i obaveze i poslodavaca i sindikata odnosno radnika. Međutim, primedbi i te kako ima.
"Primedbe se odnose na ograničenje štrajka i njegovu zabranu. Kod ograničenja minimuma procesa rada, kolektivnim ugovorom će se precizirati šta je to. Međutim, postoji član zakona koji kaže da u određenim izuzetnim slučajevima i članu štrajkačkog odbora poslodavac može da odredi da radi. Po nama ne bi smelo da postoji i jedan izuzetak. Štrajkački odbor čini pet ljudi i oni su pokretači i organizatori štrajka po pravilu. Ukoliko vi poslodavcu date mogućnost da jednog iz štrajkačkog odbora "izvuče", onda se na taj način štrajk razvodnjava. Iz nacrta zakona ne može da se utvrdi ni koliki je taj minimalni deo koji mora da postoji, a to odmah stvara mogućnosti za zloupotrebe", ukazuje Savić.
Mnogo toga očekuje se od javne rasprave, koja će u maju biti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ono što je trenutno stanje je da za sada nema dogovora između poslodavaca i sindikata o svim spornim pitanjima. Zato je i doneta odluka da se odmah krene u razgovore, kako bi se čula prihvatljiva rešenja, ali i da bi novi zakon o štrajku bio usvojen.
Gde je zapelo?
Ono što je kamen spoticanja je da za sada nema dogovora o pravu poslodavca da privremeno zatvori kompaniju i na taj način spreči gubitak prouzrokovan prekidom rada, a sve dok se ne pronađe rešenje.
Takođe, ono što je sporno jeste i definisanje šta su zanimanja od opšteg interesa. Po nacrtu zakona kao delatnosti od opšteg interesa propisuju se delatnosti u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva. To su delatnosti u oblasti elektroprivrede, saobraćaja i informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.
Ovde je moguć štrajk, ali samo ako se organizuje minimum procesa rada.
Ko ne sme da štrajkuje
Članom 12 zakona propisana je i zabrana štrajka i to profesionalnim pripadnicima Vojske, BIA, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.
"Ovim novim zaknom proširuje se krug onih koji neće smeti da štrajkuju. Ali to nije realno stanje, pa zar radnik u Hitnoj pomoći nema pravo da bude nezadovoljan i da svoje nezadovoljstvo iskaže", pita Savić.
Po slovu zakona, štrajk će moći biti organizovan kao štrajk kod poslodavca ili organizacinog dela poslodavca, kao granski štrajk, zatim štrajk za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave i kao generalni štrajk. Takođe postoji i štrajk upozorenja koji može da se organizuje na svim nivoima, i štrajk solidarnosti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 15
Roblje
Nema ni sindikat.
Ima samo pravo da radi.
Pravo na štrajk odavno u Srbiji imaju samo samoupravljači u državnom sektoru.
Perica
AleksandarVojvođanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar