To je rečeno danas na sastanku Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu sa predstavnicima gradova i opština, kojima je predstavljen jedinstven informacioni sistem lokalnih poreskih administracija.
Direktor Kancelarije za IT Mihailo Jovanović je podsetio da je izmenjen Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i naveo da je rok za lokalne samouprave 31. decembar da uvedu jedinstven informacioni sistem za plaćanje poreza.
"Taj sistem treba da donese značajna olakšanja, pre svega, našim građanima. Ideja je da građani na jedan klik preko jednog portala imaju uvid u stanje svih svojih poreskih obaveza na teritoriji cele Srbije, ali i da drugi državni registri i organi mogu da koriste informacije iz ovog registra", naveo je Jovanović.
On je rekao da će država pomoći opštinama i gradovima u uvođenju tog sistema i da će Švajcarska donirati sredstva za tu namenu. Objasnio je da će građani ukucavanjem svog JMBG broja moći da vide sve svoje poreske obaveze na teritoriji cele Srbije.
Jovanović je poručio da predstoji i uvođenje E-katastra, putem kojeg će građani sa pet ili šest koraka moći kod notara da overe svoj ugovor o kupoprodaji i završe elektronski sve oko knjiženja i poreskih obaveza na jednom mestu.
"Da bismo to uradili moramo imati standardizovanu proceduru migracije vaših podataka u centralizovani informacioni sistem", rekao je Jovanović i dodao da se ipak mora sačuvati autonomija lokalnih samouprava.
Direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju Ursula Lojbli je navela da želi da pomogne uvođenje transparentnog sistema oporezovanja imovine u Srbiji i naglasila da je upravljanje porezom veoma važno za opštine i gradove, a posebno za građane i privatni sektor.
Po njenim rečima, značajno je i to što će unapred biti poznata poreska zaduženja i što će "poreski papiri i formulari otići u istoriju". Kako je rekla, to će rasteretiti lokalnu administraciju i poboljšati poslovnu klimu u zemlji.
"Tako će oporezivanje biti transparentnije i pravednije", istakla je Lojbli.
Ona je podsetila da će Švajcarska u okviru Strategije za saradnju sa Srbijom opredeliti do 2021. godine 95 miliona evra za razvojnu pomoć našoj zemlji. Projekat švajcarske agencije za reformu poreza na imovinu u Srbiji je vredan četiri miliona evra i danas je tom programu pristupila još 31 opština.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 6
Keva
Građanin
Ovako, carinik određuje carinu uzimajući za osnovicu cenu proizvoda koji je već u prodaji, na koji je plaćena carina ii porez.
Poštaru plaćam dinare a nemam potvrdu da će to biti uplaćeno.
Zauzvrat dobijam papir, koji mogu i sam da generišem na štampaču.
Neophodna je elektronska baza carinjene robe, u kojem možemo videti ime pravog carinika i podneti prigovor online, uz dokaze emailom.
Ovako, mogu da mislim da poštari generišu te papire i prikupljaju novac.
Milan
Pre svega, zakon o imovini je nepravedan i štiti bogate na štetu siromašnijih građana. Jedinstvena "zona" u kojoj ima velelepnih luksuznih vila i udžerica, plaća isti porez, tj "prosek", a to znači da sirotinja plaća porez za bogate!!!
Prethodni zakon je bio daleko pravedniji i obračunavao se za svaku nekretninu pojedinačno.
Dalje, izmene zakona opet nisu izvršene u delu da odrede rokove poreskoj administraciji do kad MORAJU da donesu rešenja o utvrđivanju poreza.
Sporno je i samo određivanje zona i vrednosti nekretnina, te kad cene drastično padaju na tržištu, za poresku upravu rastu???
Način dostave rešenja je takođe nedopustiv, gde se "smatra uručenim" bez obzira da li ga je obveznik lično primio, ili je poštar bacio, uništio, dao bilo kome... a u rešenju su poverljivi podaci o imovini, JMBG, adresi...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar