Čak 117 istraživača iz 80 svetskih institucija, od Harvarda do Instituta "Maks Plank", došlo je do rezultata ključnih za razumevanje mehanizma najstarijih genetskih mešanja stanovništva između starosedelaca na području Đerdapa i pridošlica iz Anadolije.
Svetski stručnjaci, naime, smatraju, kako navodi Dragana Antonović sa Arheološkog instituta u Beogradu za
"Novosti", da je reč o izuzetno značajnoj studiji DNK i genoma drevnih populacija Evrope.
Ona podseća da su na području Đerdapa arheološka iskopavanja obavljena još od 1964. do 1970, a zatim od 1980. do 1984. i da su ona predstavljala najveću prekretnicu u srpskoj arheologiji, te da je u tom trenutku to bio najveći istraživački projekat u Evropi.
"Zbog izgradnje hidroelektrane iskopavanja su morala da se izvedu u kratkom roku, pa nije bilo vremena da se obavi detaljna analiza, zbog čega je to ostavljeno današnjim arheolozima", kaže Antonović, koja je s aerheolozima Dušanom Bogdanovićem s Kolumbije i Andrejem Starovićem iz Narodnog muzeja u okviru tog posla uključena u projekat "Genomsko istraživanje jugoistočne Evrope".
Oni su imali zadatak da ispitaju podatke o uslovima u kojima su nađeni skeleti koji potiču s kraja mezolita i početka neolita.
"Upravo u to vreme s kraja 7. i početka 6. milenijuma pre nove ere i to na važnim nalazištima srpskog Podunavlja - u Lepenskom viru, Padini i Vlascu - neolitske pridošlice iz Anadolije mešaju se sa starosedeocima u Đerdapu", objašnjava Antonovićeva i navodi da zato DNK analiza i njeni rezultati objavljeni u časopisu "Nature" nude prave podatke o DNK i genomima drevnih ljudi iz praistorije s teritorije Srbije.
Osim toga, dodaje, ti rezultati daju dragocene informacije o izgledu, navikama, ishrani praistorijskih ljudi.
Ona podseća i da su istraživanja na Đerdapu šezdesetih godina prošlog veka kulminirala 1967. kada su otkriveni nizovi kuća i najstarije monumentalne kamene skulpture, te da je druga velika kampanja iskopavanja usledila osamdesetih, kada su tragovi praistorijskih kultura otkriveni na više lokaliteta.
Oba istraživanja, napominje, bila su multidisciplinarna, u njima su otkriveni mnogi skeleti ljudi koji su tu živeli, a koji su danas predmet novih istraživanja u okviru projekta "Genomska istorija jugoistočne Evrope". A ta su istraživanja dovela do saznanja da su najstarija genetska mešanja stanovništva bila upravo na našem prostoru.
Kako objašnjava sagovornica "Novosti", stanovništvo Lepenskog vira činili su uglavnom lovci-sakupljači, koji su pravili mnoge upotrebne predmete, gradili kuće s čvrstim podovima, a koji su se zatim mešali s pridošlicama iz Anadolije, koji su izgledali sasvim drugačije, poznavali su poljoprivredu, imali prve žitarice i sa sobom dovodili stoku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 7
Pink
Dzezer
pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar