Kako je saopštila organizacija Save the Shidren, prema ovogodišnjoj listi zemalja, koja rangira 175 zemalja sveta u odnosu na to gde je detinjstvo najmanje, a gde najviše ugroženo, Srbija zauzima 46. mesto.
Pozicija zemlje na listi se određuje na osnovu indeksa i znači i procenu da je u toj zemlji detinjstvo više ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost, isključivanje iz obrazovanja, dečiji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće, ekstremno nasilje i smrt pre 5. godine usred uzroka, a koji su mogli biti sprečeni.
Podaci o zemljama prikupljeni su, kako se navodi, većinom od UN agencija, a promene u podacima mogu biti posledica realnog pogoršavanja uslova, kada su u pitanju Sirija, Južni Sudan, Jermenija...
U nekim zemljama povećanje broja dece ugrožene određenim faktorima može da bude rezultat boljeg praćenja i dostupnijih podataka koji omogućavaju bolje razumevanje uslova za decu u tim sredinama.
Što se Srbije tiče, dostupni podaci pokazuju veći procenat dece van obrazovnog sistema (porast sa 3,9 odsto u 2015 na 4,4 odsto u 2016, izvor UNESCO - UIS.Stat), što je dovelo do toga da je, u odnosu na prošlu godinu, Srbija na listi sačinjenoj prema Indeksu prekinutog detinjstva rangirana pet mesta niže.
Kada su u pitanju zemlje u regionu, Bosna i Hercegovina nalazi se na 39. poziciji liste i u odnosu na 2017. pala je za četiri mesta.
Crna Gora je takođe lošije rangirana u 2018. godini i nalazi se na 53. mestu, sedam mesta iza prošlogodišnje pozicije.
Najlošije pozicionirana zemlja regiona je Albanija, koja se nalazi na 77. mestu, dok Slovenija drugi put zaredom deli prvo mesto, ove godine sa Singapurom.
Hrvatska na indeksu prekinutog detinjstva zauzima 25. mesto.
Indeks prekinutog detinjstva je izveštaj koji međunarodna organizacija Save the Children objavljuje drugu godinu za redom uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta, 1. juna.
Save the Children upozorava da konflikti, široko rasprostranjeno siromaštvo i diskriminacija devojčica i devojaka utiču na to da je ugroženo više od pola dece na svetu, to jest preko 1,2 milijarde devojčica i dečaka.
Pozicija na listi sačinjenoj na osnovu Indeksa prekinutog detinjstva može da ukaže na neadekvatno ispunjavanje dečijih prava u našim zemljama.
U Srbiji i Crnoj Gori, navodi se, podaci o broju dece izvan obrazovnog sistema pokazuju da treba uložiti dodatne napore da obrazovanje bude dostupno za svu decu, dok za Bosnu i Hercegovinu, već drugu godinu za redom uopšte nema podataka o deci izvan školskog sistema.
"Iz prakse znamo da se deca pripadnici romske manjine, te deca s poteškoćama u razvoju, najčešće susreću s preprekama u ostvarivanju pristupa školovanju, i smatramo da je ovo jedan od prioriteta koji je potrebno hitno rešavati", ističe direktorka Save the Children za severozapadni Balkan Andrea Žeravčić.
Hele Torning-Šmit, izvršna direktorka Save the Children International, kaže da se napredak beleži u nekim delovima sveta, ali se ne dešava dovoljno brzo.
Alarmantno je, dodala je, i da se jaz između bogatih i siromašnih povećava. "Vlade mogu i moraju da urade više kako bi svakom detetu, bez izuzetka, obezbedile dobre uslove za rast i razvoj. Činjenica da zemlje sa sličnim nivoom prihoda postižu vrlo različite rezultate kada je u pitanju dobrostanje dece pokazuje da odgovarajuće politike, budžetiranje i politička posvećenost mogu napraviti ključne razlike".
U izveštaju se navodi da je detinjstvo najviše ugroženo u zapadnim i centralnim afričkim zemljama - najlošije rangirana je Nigerija, zatim slede, Mali, Centralnoafrička Republika, Čad i Južni Sudan.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 2
između redova
Vrzino kolo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar