Prema mišljenju pravnika, ovakvom zakonskom normom majke koje su u postupku razvoda stavljaju se u izrazito nepovoljan položaj. Većina je saglasna da je zakonsko rešenje moglo biti drugačije formulisano i da bi isplatu trebalo nastaviti i u takvim situacijama.
Advokat Nemanja Vasiljević objašnjava za "Novosti" da postupak razvoda braka nekada ne traje dugo, ali da može da se oduži postupak starateljstva na najmanje nekoliko meseci.
- Verujem da ovakva odredba ima veze sa ispunjavanjem određenih uslova, dok se ne sazna konačna odluka. Tokom postupka teško je znati kome će dete ili deca pripasti, pa samim tim i kome treba isplaćivati novac. Loši odnosi između roditelja, primera radi, mogu dovesti do zloupotrebe, pa pretpostavljam da na ovaj način zakonodavac želi da izbegne moguću štetu na račun deteta. Međutim, mislim da su mogle da se predvide drugačije tehnike isplate tokom postupka, da se, recimo novac uplaćuje na deponovani račun - smatra Vasiljević.
Prema njegovom mišljenju, dok nema pravne odluke, jer brak nije pravno okončan, ne bi trebalo stopirati isplatu. Dodaje da supružnici mogu da se pomire i da ta mogućnost postoji sve do okončanja postupka.
- Pravno nije promenjena nijedna situacija, brak postoji, a može se i očekivati da je socijalna karta deteta lošija nego u trenutku kada su roditelji aplicirali za pomoć - navodi Vasiljević.
I njegov kolega Željko Simić smatra da je zakonodavac mogao drugačije da reguliše ovu oblast i da sporni član treba da se briše. Prema njegovom mišljenju, dete ima pravo pa ga ima, a novac bi trebalo da ide kod onoga kod koga je i dete.
- Zakon je ovde ostao nedorečen, postoji segment koji kaže "do odluke nadležnog ministra", što je potpuno besmisleno. Stoji da bi naknada bila obustavljena, ali će se rešenje verovatno tražiti u praksi, u zavisnosti od konkretnog slučaja. Razvod nekada može da traje i do dve godine, a dete bi čekalo da se roditelji "obračunaju". Kod nas se stalno donose propisi, a praksa ih tumači. Slično je bilo i u vezi sa zabranom prilaska, ali nije tačno određeno na koliko metara - kaže ovaj advokat za "Novosti".
I sam naziv roditeljski dodatak za mnoge pravnike nije terminološki ispravan, jer je stvarni nosilac prava samo majka deteta, dok otac može pravo da ostvari samo izuzetno, ako ispunjava uslove. Takođe, to se dešava i kada majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu, čime je otac diskiminisan u odnosu na drugog roditelja.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 1
Advokatica
2.Novac namenjen u svrhe izdržavanja deteta treba da prima roditelj kome je dete povereno na vršenje roditeljskog prava .Za slučaj da se roditeljsko pravo vrši zajednički ,a roditelji ne žive zajedno, novac isplaćivati roditelju kod koga je prijavljeno na adresi tj sa kojim dete živi Za slučaj da roditelji žive zajedno svejedno je kome se isplaćuje dečiji novac
3.U sudskom postupku moguće je zatražiti PRIVREMENU MERU po kojoj bi sud odlučio u interesu deteta koji roditelj će vršiti roditeljsko pravo do pravodnažnog okončanja postupka.Privremena mera je izvršna danom donošenja i ne bi trebalo biti dileme kome od roditelja se isplaćuje dečiji novac. Sud u proseku privremenu meru donosi u hitnom postupku za manje od mesec dana.
4. Ovaj zakon diskriminiše i roditelje i decu koji nikada neće od države primiti ništa, kao da su gradjani drugog reda.
5.Dečiji dodatak za svako dete u jednakom iznosu od rodjenja do završetka srednje škole bio bi najbolje rešenje, a socijalni slučajevi neka primaju dodatnu socijalu.
6. U Austriji i Nemačkoj SVAKO DETE prima KINDERGELD ( dečiji dodatak) u iznosu oko 190 eur mesečno od reodjenja pa do završetka srednje škole, bez diskriminacije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar