"I kao što je važna briga o bezbednosti novinara, tako je apsolutno neophodno ustanoviti monitoring za prevenciju lažnih vesti", naglasio je Matić za FoNet, kao sagovornik u serijalu Press Extra.
Cilj te prevencije bio bi da nosioci lažnih vesti ne postanu dominantni u našem javnom prostoru, ako za to već i nije kasno, upozorio je Matić i poručio da bi što pre trebalo krenuti u akciju.
"Svakako to ne bi trebalo da radi samo država, jer ona to ne zna da radi", rekao je Matić novinarki Andrijani Milaćević.
On smatra da su lažne vesti fenomen novog doba u tehnološkom smislu, a vidi ga kao političku funkcionalizaciju medija, društvenih grupa, ljudske pažnje i interesovanja publike.
Iako je sam termin lansiran nedavno, podseća Matić, lažne vesti su uvek postojale, s tim što su im snaga i efekat bili ograničeni, a danas imamo neograničene mogućnosti. Prema njegovom objašnjenju, lažne vesti su, kroz tradicionalne medije, ranije bile deo propagandne strategije korišćene u predizborne svrhe, dok su im sada moć i uticaj neograničeni.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da lažne vesti u Srbiji proizvode političari i mediji, i to ona vrsta medija koji se formalno tako zovu, a zapravo su sredstva promocije, propagande i odmazde. Prema njegovoj oceni, takvi mediji za potrebe vlasti, koja ih finansira na razne načine, kreiraju javno mnjenje, koristeći mehanizme lažnih vesti.
"To u Srbiji generalno urušava javnost i demokratski potencijal", upozorio je Gavrilović za FoNet.
On ne može da kaže da lažne vesti prave novinari, već da to čine propagandisti, dok one koji ih emituju ne smatra medijima, nego sredstvima propagande.
"Naručioci su, pre svih, političari, ali ima ih i iz sfera biznisa i drugih koji žele neki uticaj", naveo je on.
Prema njegovom stavu, produkcija lažnih vesti je način da određeni mediji prežive tako što postaju sredstvo propagande i odmazde za potrebe vlasti i onih koji ih plate.
"Protiv toga se bori na nivou struke, kroz Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i medijsku pismenost građana. Demokratija u novom tehnološkom okruženju na to nema odgovor, dok je prostor za manipulacije informacijama sada dosta veći", smatra Gavrilović i objašnjava da je suština u izgradnji javnosti koja ume da prepozna šta je lažna vest, a šta nije.
Inicijativu iz Vlade i ministra bez portfelja Nenada Popovića za osnivanje komisije za borbu protiv lažnih vesti Gavrilović vidi kao "pokušaj narkomana da izleči narkomana". Prema njegovoj oceni, ta ideja je pokušaj da se izvrši cenzura i pritisak na medije, da se određuje koji su dobri, a koji loši medijski sadržaji, da li su vesti lažne ili nisu, i da to čine oni koji su izvor i kreator takvog ambijenta.
"Bitno je da REM, ali ne ovaj koji se ne bavi ni svojim elementarnim nadležnostima, počne da analizira medije i vesti", poručio je Gavrilović.
On je podsetio da je zadatak REM da obezbedi uslove u kojima mediji doprinose demokratskom razvoju društva, a to sada ne radi.
Kao žrtva lažne vesti, Veran Matić podseća da je dobio sudski proces protiv vodećeg tabloida u Srbiji koji je vodio kampanju protiv njega.
"To je specifičnost u Srbiji da se lažna vest koristi kao polazna osnova za kampanju protiv ličnosti", obrazložio je Matić.
U javnosti se izgubila svest i osećaj za razlikovanje lažnih vesti, ocenio je Matić i podsetio na kraj prošlog veka kada su na našem prostoru lažne informacije korišćene za proizvodnju mržnje i lažni patriotizam. Tako je ceo život postao "fejk", zaključio je Matić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 5
Cvrc
Ljudi imaju i druge puteve za internet i druge medijske kuće.
Ne mogu vesti protiv vlade i Vođe postati lažen, zbog jedne komisije.
Pavle
BulevarEvrope
Evolutivni zakoni svuda vaze pa i na medijskoj sceni. Prilagodi se trzistu ili obustavi delovanje.
U jednom trenutku objavljujes lazne vesti u narednom periodu boris se protiv njih istih.
Svaka cast na objektivnoscu i izlaganju prvenstveno licnog primera.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar