Kako piše
Blic, prvi na listi uzroka za veliku nejednakost u dohotku u Srbiji su domaćinstva sa niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposlena lica ili lica koja rade manji broj sati u nedelji.
On je u našoj zemlji bio visok, što znači da se na primer u periodu od dve godine (od 2012. do 2014. godine) povećao za 17 odsto. Kada se to pretvori u konkretan broj to je 132.000 ljudi. I u tim brojkama prednjačimo u odnosu na Evropsku Uniju, jer je kod nas najveći broj nezaposlenih lica koja su u uzrastu kada su radno sposobna.
Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih lica. Zarade značajno doprinose ukupnoj nejednakosti, čak 93 odsto, ali je i povećavaju iz godine u godinu.
Takođe, razlikama u dohocima doprinose i različiti načini za dobijanje prihoda, pa tako samozaposleni većinom imaju male prihode, što je slučaj i sa penzijama, dok sa druge strane dohodak od kapitala i privatni transferi slabo utiču na efekat nejednakosti, jer su isuviše mali.
Treći uzrok leži u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje zarada u javnom sektoru za deset odsto na sve neto zarade onih lica koji zarađuju više od 25.000 dinara je jedna od mera koja je suprotno očekivanjima, negativno uticala na koeficijent jednakosti.
Visoka stopa nejednakosti primanja je štetna za ekonomski rast i, iako pored fiskalne konsolidacije, očuvanja makroekonomske stabilnosti i podsticanja rasta i investicaja, pada u drugi plan, utiče na rast kako direktno, tako i posredno, izazivajući političku i društvenu nestabilnost.
Nejednak dohodak se meri džini koeficijentom koji pokazuje neravnomernu raspodelu bogatstva. Ako je nizak onda je raspodela ravnomerna, a što je viši to je disproporcija između primanja bogatih i siromašnih u toj zemlji veća.
Primanja koja se mere u istraživanju su novčana, potekla od rada, ali i vlasništva, penzija, socijalne pomoći i drugih prihoda koje domaćinstvo dobija od osoba koje nisu članovi tog domaćinstva. To je dohodak koji je posle plaćenih poreza i doprinosa raspoloživ domaćinstvu za potrošnju i štednju.
Od 2013. do 2016. godine džini se popeo sa 38 na 38,6 poena, što je značajan negativni rast, a u periodu od deset godina od 2006. do 2016. porastao je za čak 3,2 poena. Ako uporedimo stanje u istom periodu u Evropskoj uniji, džini koeficijent se popeo za svega 0,8 poena.
Prema merenju džini koeficijenta iz 2016, Srbija je tako po nejednakosti ispred svih zemalja članica Evropske unije. Džini koeficjent u iznosu od 38,6 poena, značajno je bio veći od prosečnog iznosa za 28 zemalja EU, ali je i od svih zemalja u okruženju poput Makedonije (35,2) i Hrvatske (30,6), a posebno iznad džini koeficijenta za Sloveniju (24,5) koja je najbolje rangirana od bivših jugoslovenskih republika, što je u Evropi slučaj sa Islandom.
Grupa autora studije "Dohodna nejednakost u Srbiji" ukazala je na najefektnije načine sprečavanja nejednakosti koji uključuju tehnološki napredak, politiku konkurentnosti, nacionalnu politiku zarada, veću stopu poreza na dohodak, univerzalni dečiji dodatak, podsticanje štednje i povećanje javnog kapitala.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 40
PPV AV poglavar
04.08.2018 • 16:56
Odlično rečeno. Slažem se, razmišljam na isti način, od reči do reči. Sve više mi deluje da ovde neće doći do "mentalnih promena", promena u načinu razmišljanja ljudi. To su promene u kulturi (ne ćirilica i gibanica, nego kultura=navike i pogled na svet......gibanica i ćirilica nisu problem), želja za boljim i shvatanje da je naša okolina jedna vezana celina. Da ne može da se ponaša kao osobe iz vašeg komentara.
Tužno mi je to.
B
Gledam dva puta mesecno penzionere ispred banke, gledam kad izlaze javnasi iz institucija i javnih preduzeca u kojima uglavnom ne rade nista za debele pare... da parafraziram Radovana III, gledam ih samo i pitam se dokle ce?! Da li oni stvarno misle da ce pare doveka padati s neba u drzavi ciji se javni sektor sastoji od gubitasa koji se prodaju za deseti deo svoje vrednosti, motacnica kablova i ruskog NIS-a? Sve su unistili, opljackali, sad jos samo da nepocudnima pocnu vaditi organe. Na vazduh se ne placa porez, pitanje je dokle?
Srbija je po skoro svemu na nivou africkih zemalja, samo sto je tamo natalitet ogroman, pa ce neko i preostati. Ovde ce vec za nekoliko decenija ziveti neki drugi ljudi...
kazi ,,ladja,,
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar