Slovenac nabio Hipolu 3,5 milijarde duga

Za samo dve godine Grog Čenčič iz Ljubljane, kupac "Hipola" iz Odžaka, uspešnu firmu je doveo na rub propasti. Firmu je na licitaciji dobio za nešto više od tri miliona, a posle raskida privatizacije, iza njega je ostao dug od 3,5 milijarde dinara. Mnoge mašine i objekti su prodani, a Radmila Malivuk, privremeni zastupnik državnog kapitala, kaže da je Agencija za privatizaciju u polslednjoj sekundi raskinula ugovor sa Čenčičem. Da to nije učinjeno "Hipol" više ne bi postojao.

- Još nam nije poznat bilans poslovanja Hipola u 2010. godini. Mnogi se boje završnog računa, jer su dugovi iz 2008. i 2009. godine zastrašujući. Čenčič je napravio dug od 3,5 milijarde dinara, a pritom je za polipropilen, koji nikada nije isporučen, od kupaca uzeo 1,5 million dinara. Kada je raskinut ugovor, obavestio je kupce u Sloveniji da robu neće dobiti jer je Hipol bankrotirao - kaže za Blic Radmila Malivuk.

Otpušteno 300 radnika

"Hipol" je prodat 31. avgusta 2006. godine za 301.000 evra, a vlasnik je imao obavezu da još 2,6 miliona evra uloži u dokapitalizaciju firme. Ova fabrika je bila jedini proizvođač polipropilesnog granulata u Jugoslaviji, sa kapacitetom od 30.000 tona godišnje. Cena kilograma ovog traženog repromaterijala nikada nije bila ispod jednog evra. Hipol je kao društveno preduzeće zapošljavao više od 600 radnika, a ostalo ih je još 308.

Oni koji su pratili propast Hipola kažu da je Čenčič odugovlačio da plati rate Agenciji za privatizaciju, a pritom se trudio da proda što više mašina, objekata i uzme velike kredite, koje je prevaljivao na fabriku iz Odžaka. - Agenciji je bilo teško da kontroliše njegovo poslovanje jer su mašine koje je prodao ostajale u Hipolu, a potom su izdavane u zakup. Poslovne knjige Čenčić je odneo sa sobom pa i sada nadzire sve što se radi u Hipolu - kaže Malivuk.

Vlasnik prisluškivao zaposlene

Kupac iz Slovenije je, dok je bio u Odžacima, sve držao pod kontrolom, a kako je nedavno otkriveno - sve telefonske razgovore je snimao, a svi e-mailove koje su slali zaposleni, bili su pročitani. Još nije poznato kako je snimio razgovore koji su vođeni u halama, kancelarijama i hodnicima u četiri oka. Koristeći se takvom "bazom podataka" brzo je iz firme otpustio one koji su mogli da mu budu prepreka u sumnjivim poslovima i rasprodaji imovine.

Tragajući za Čenčičevim malrvezaijama otkriveno je da je pančevačka Petrohemija, posle političkih intervencija, Hipolu po posebno povoljnim uslovima isporučivala osnovnu sirovinu propilen. Umesto da bude zadovoljan, vlasnik Hipola je protestovao, tražeći daleko više propilena, po povlaštenoj ceni. Nije uspeo da se izbori za nove sirovine jer je 17. decembra sledio raskid privatizacije.

Kako piše Blic, na predlog Radmile Malivuk, ekonomiste iz Odžaka, od 22. decembra, u Hipolu je uvedeno restrukturiranje. Na taj način je sprečeno da firme iz Slovenije, od kojih je Čenčič uzeo avans, dokrajče ono što je ostalo od nekada uspešne firme. Siniša Dimitrijević, predsednik Sindikata u Hipolu, kaže da je ova radnička organizacija u septembru 2009. tražila da Agencija raskine kupoprodajni ugovor sa Čenčičem zbog nepoštovanja preuzetih obaveza. To su ponovili i u septembru 2010. godine, kada je bilo jasno da poslodavac ne može da održi proizvodnju, ali se niko iz Agencije nije odazvao.