Kako piše
"Blic", univerzalni osnovni dohodak je postao tema u mnogim zemljama, a njegovo primenjivanje, uprkos mnogim poteškoćama, dovelo bi do povoljnije ekonomske situacije u mnogim zemljama, koje poput Srbije kubure sa izrazitom nejednakošću između bogatih i siromašnih.
Grupa profesora Ekonomskog fakulteta je, radeći istraživanje o nejednakostima u Srbiji, kao moguće rešenje predložila i uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka, a jedna od njih, profesorka Jelena Žarković Rakić, objasnila je šta bi to značilo za Srbiju i zašto ga smatra idealnim rešenjem za rastuću nejednakost.
Važno je pre svega definisati šta je to univerzalni osnovni dohodak i šta je njegov osnovni cilj.
"Prve debate o univerzalnom dohotku krenule su još osamdesetih godina, ali s u poslednje vreme intenzivirane najverovatnije usled povećanog interesovanja javnosti za rast dohodne nejednakosti u razvijenim zemljama. U akademskom svetu vode se rasprave o tome kako je moguće pomoći gubitnicima globalizacije i tehnoloških promena. Univerzalni osnovni dohodak bi bio davanje koje bi se dodeljivalo svim građanima jedne države bez obzira na njihovo imovinsko stanje i nivo dohotka", objašnjava za "Blic" Žarković-Rakić i dodaje da je univerzalni osnovni dohodak za sada utopija.
Naime, ne postoje samo bojazni u vezi sa troškovima koje bi za svaku državu izazvalo ovo davanje, već i dilema šta uraditi sa postojećim sistemom socijalnih davanja.
"Ukinuti penzije, dečiji dodatak, socijalnu pomoć? Iako to ne deluje kao realna opcija, ne znači da razmišljanja i rasprave o idejama koje trenutno liče na utopije ne mogu da budu korisne. Recimo, socijalna politika u razvijenim zemljama kretala se u pravcu smanjenja socijalnih prava", navodi Žarković Rakić.
Ona je istakla da su se tada pred korisnike socijalne pomoći postavljali sve stroži uslovi testiranja njihove kvalifikovanosti za naknade, pa su davanja sve više išla ka najsiromašnijima među siromašnima. Oni su tad morali da dokažu da aktivno traže posao i da su tako "zaslužili da im se pomogne". Nešto slično, doduše kasnije, pojavilo se i u Srbiji, nakon reforme socijalne politike 2000. godine.
"Recimo dečji dodatak je do sada bio kvazi-univerzalno davanje jer je za prvo dvoje dece zavisilo do imovinskog stanja roditelja, a za treće i četvrto po redu rođenje se dodeljivalo bez obzira na materijalnu situaciju porodice. Refomama se ukinula univerzalna komponenta i test imovinskog stanja je počeo da se primenjuje za sve četvoro dece u domaćinstvu", objašnjanja Žarković Rakić.
Ipak, pitanje koje se nameće ispred svih svakako je pitanje koliki bi univerzalni osnovni dohodak bio, a koji bi pomogao pojedincima da budu iznad linije siromaštva.
"U zemljama koje imaju progresivan sistem oporezivanja dohotka, što je slučaj u većini razvijenih zemalja, bogati pojedinci bi i dalje u suštini više doprinosili budžetu kroz plaćanje poreza nego što bi iz njega uzimali kroz univerzalni osnovni dohodak. Tako se u jednom istraživanju za SAD procenjuje da bi trošak uvođenja ovakvog davanja bio tri do četiri odsto BDP-a, što nije mali iznos. To je polovina njihovog budžeta za obrazovanje", navodi Jelena Žarković Rakić i dodaje da bi u našim uslovima to zaista bilo teško za procenjivanje, te da se ne čini da bi ovo davanje uopšte moglo da se proširi na teritoriju cele zemlje.
Razmišljanje i prve rasprave o univerzalnom osnovnom dohotku pokrenute su nedavno od strane UNDP kancelarije u Srbiji. Radi se o dugoročnom projektu koji bi u jednom trenutku mogao da preraste u pilotiranje ovog davanja najverovatnije u samo jednom gradu u Srbiji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 10
Komunisti su uvek
Šalite se?
Mnogo je loših ljudi, koji gledaju da naprave sebi život na grbači drugih. Ljudskim bićima je zdravije da postoji neka strogoća u sistemu. Već smo pretrpani koristoljubivim osobama, a ovo će samo da bude njihovo ostvarenje sna. Ne pada mi na pamet takve da ja hranim, ni kada bih bio najbogatiji na svetu.
Mora da postoji kazna, nagrada i izbor. To je osnova.
Mogućnost izbora pokazuje da li ste humani. Kazna je tu da vas štiti od propasti, da ne postanete pohlepni monstrum. Nagrada je tu da vas motiviše da radite i napredujete.
Ostalo su sve laži. To će uostalom vreme i život da vas nauči. Barem one sa malo mozga. Ostalo je propaganda, koju plasiraju grupe koje od toga imaju interes. Trošenje vremena (koje ne može ni bog otac da vrati), vazduha, a uglavnom i državnog (takozvanog "ničijeg") novca.
Sramota je biti profesor (edukator ljudskih bića), a pričati nebuloze koje mogu da povrede ljude oko vas. Kako ih nije sramota? Nemaju obraz, važno je da dobijaju obećan novac iz budžeta, upravo od onih ljudi koje bi trebalo da edukuju.
Šalite se?
Najbolja nauka je ona koja te točkove čini produktivnijim i efikasnijim. Ostala nauka je više kao hobi.
Ne sme da se pobrka pojam "jeftine radne snage" i efikasnosti/produktivnosti. Znači da je najbolje učiti nauku tako da nam omogući da ne bacamo vreme, resurse, energiju i ostalo. To nije "univerzalni dohodak". On ne radi ništa. Ljudsko biće treba da bude humano, i da pomogne onom u nevolji. Ali ne kroz redovno davanje, jer redovno davanje umrtvljuje duh za preživljavanjem. Ubija jedinu stvar koja čini čoveka različitim od životinje - višak inteligencije. Znači da treba da postoji "nagrada" za rad. Tada ljudsko biće naprosto cveta. Ne treba to pobrkati sa robovskim radom pod komandom korumpiranih NEljudi. To nije kapitalizam, to je organizovani kriminal. (na internetu pojam "crony capitalism")
Svako ko privređuje, vrti točkove ekonomije.
Sasvim je nešto drugo ako ja želim da deo mog novca ide nekoj porodici čiji je član postao neproduktivan. Recimo, bio je zdrav, sada je invalid. Ja tada BIRAM da budem human i da mu pomognem. Tada je obojici dobro. Ja se psihički osećam bolje, a taj član se ne plaši da će da umre od gladi. To je sasvim nešto drugo od "univerzalnog dohotka". Svako ko je zdar, treb da radi, to je zdravo za mozak. I učenje jer rad, ako se uči nešto pametno. Sve što doprinosi produktivnosti i efikasnosti je kvalitetan rad.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar