Od toga je 115 zahteva stiglo od organizacija civilnog sektora, koje su pozvale evropske institucije da podrže njihove predloge i utiču na Vladu Srbije da povuče sporni Nacrt.
Kako piše Danas, ono što udruženja civilnog sektora nalaze da je sporno u nacrtu jeste to što se, između ostalog, njime predviđa prinudni rad kao uslov za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć, što je suprotno ustavnim garancijama i međunarodnim obavezama Srbije u pogledu sprečavanja prinudnog rada i diskriminacije.
Novi nacrt takođe uslovljava novčanu socijalnu pomoć "redovnim školovanjem i ostvarivanjem uspeha u obrazovnom sistemu". Kritike se odnose i na mogućnost da brojne podzakonske akte propisuje ministar bez prethodnog propisivanja osnovnih pojmova, čime se sistem socijalne zaštite centralizuje, a što je u suprotnosti sa osnovnim načelima pravne sigurnosti.
Nevladine organizacije takođe smatraju da nacrt daje preširoka ovlašćenja centrima za socijalni rad u pogledu prikupljanja podataka o korisnicima, što stvara rizik od kršenja prava građana na privatnost.
Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Union, smatra da nacrt sadrži neka vrlo čudna, "da ne kažem neustavna rešenja".
"Generalna ocena bila bi da je on usmeren ka dve stvari. Da se što više smanji krug korisnika usluga socijalne zaštite i tu nailazimo na neke stvari koje su već kritikovane u javnosti, recimo, ono što je bilo regulisano uredbom o radnoj aktivaciji korisnika novčane i socijalne pomoći za koji je pokrenuta ocena ustavnosti, koju naravno nikada nismo dobili od Ustavnog suda. Imamo radnu aktivaciju koja će sada biti zakonom regulisana, a ona predstavlja klasičan prinudni rad, zabranjen i ustavom i međunarodnim konvencijama", ističe Reljanović.
Prema njegovim rečima, ide se na to da se smanji broj korisnika, a to je počelo izmenama zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom, gde su uvedeni neki diskutabilni parametri - obavezna vakcinacija, školovanje... da bi se ostvarila neka prava po osnovu roditeljstva koja realno nemaju veze sa tim uslovima koji se traže.
"To će i u jednom i u drugom zakonu biti izvor diskriminacije, budući da je usmeren na određene grupe korisnika tih prava koje realno ne mogu ili vrlo slabo mogu da ispune te uslove koji su postavljeni. Drugi deo je usmeren ka formalnom ispunjavanju zadataka od EU, saglasnost našeg zakonodavstva sa Evropskom socijalnom poveljom. Evropska komisija je u odnosu na poglavlje 19 u pristupnim pregovorima, između ostalog, stavila zamerku na sistem socijalne zaštite i sada umesto da se u njega unesu drugačije novine, taj sistem se praktično renovira na nekim principima koji zapravo uvećavaju administraciju sistema, ali ne i njegovu efikasnost", navodi Reljanović za Danas.
NVO podsećaju da su zakonske izmene protekle netransparentno i bez uključivanja civilnog društva, te zahtevaju od vlasti da otvore "javnu diskusiju sa ključnim domaćim i međunarodnim akterima o prioritetima reforme sistema socijalne zaštite". Vladimir Radojičić iz Trag fondacije istakao je da je jako dobro što se javnost pokrenula u periodu godišnjih odmora i smatra da je javna rasprava o nacrtu zakona planski nameštena da bude baš u ovom periodu.
"U samom nascrtu zakona evidentirano je da postoje krucijalno loša rešenja jer nacrt uvodi prinudan rad i nipodaštava osnovna ljudska prava koja su utvrđena Ustavom i međunarodnim konvencijama. Broj od 506 zahteva i 115 zahteva organizacija civilnog sektora za povlačenje nacrta jeste jako dobar pokazatelj da zakon treba povući. Problem kod njega i jeste u tome što mi nismo znali članove radne grupe i prošlo je bez učešća relevantnih aktera iz oblasti socijalne zaštite", navodi Radojičić.
Tekst u celini čitajte u Danasu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Desetorica u Beogradu napala navijača holandskog kluba, gađala policiju flašama, kamenjem i bakljom")
Komentari 20
JovaNS
Ne radi se o parazitiranju, statistika je jasna, procenat takvih je manji od 5%. Oko 4,3%, ali je to sasvim dovoljno da vas i slične vama razbesni. Direkt udarac u stomak, bez razmišljanja, vest koja je ciljana da udari na vaš osećaj pravde i poštenja.
"Zašto neko da se izležava dok ja rintam?! I treba da im se oduzme, lopovima nijednim." je ciljana reakcija. Da ne bi ste mislili o sledećem: onoliko novaca koliko se potroši za celu godinu za sva socijalna davanja (bez penzija, zato što su one već višestruko plaćene) je iznos tri novogodišnje rasvete u Beogradu. Toliko se mesečno slije u Železnice Srbije i nestane. Toliko se nedeljno opere kroz Beograd na vodi/Elektrodistribuciju. To je godišnja plata poslanika Srbije sa putnim troškovima.
Cilj poteza je da posvadja zaposlene i nezaposlene, dok pravi paraziti kupe kajmak i smeju se obema stranama.
Ne radi se o parazitiranju, radi se o gubitku nade da će u ovoj državi biti bolje. Evo vam još jedna ideja, besplatno: za toliko koliko se ovde radi i što je ovde plaćeno 200EUR je u jednoj Slovačkoj plaćeno tako da vam 200EUR ostane svaki mesec. U jednoj Nemačkoj 400EUR, svaki mesec.
I zato mladi odlaze. I zato mladi neće da se cimaju. Zato što neki shvataju da imati posao nije privilegija nego pravo. I biti nezaposlen (i tražiti posao) nije moralno posrnuće,nije odraz lošeg karaktera.
@JovaNS
LOL
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar