On je
za N1 kazao i da učenici neće trpeti zbog racionalizacije mreže škola, već da će samo pojedini direktori postati tehnološki višak. Ministar je rekao da je sa sindikatima u "odličnom savezu" i da vode brigu o ljudima koji ostaju bez posla, pre svega, zbog malog nataliteta. Višak u prosveti se, kako kaže, u velikoj meri podudara sa brojem nastavnika koji odlaze u penziju.
Odmah posle pitanja da li će postati tehnološki višak, prosvetne radnike najviše interesuje kolika će im biti plata. Šarćević je rekao da mu je cilj ono što je obećao na početku mandata – da se uvede sistem kvaliteta rada.
"Za početak postoji lakši metod da se razvrsta ko radi bolje, a ko lošije, a to su prosvetna zvanja", rekao je Šarčević i dodao da se radi na tome da prosvetari od jeseni ulaze u prvo zvanje koje, prema njegovoj proceni, sigurno može da dostigne 20 do 25 odsto ljudi, koji bi samim tim išli u bolji platni razred.
Druga i kompeksnija mera kvaliteta rada prosvetnih radnika je "ishodno znanje", odnosno eksterno ocenjivanje. Naime, ministar je objasnio da će se kroz rezultate učenika znati da li je nastavnik dobro radio, tj. uzimaće se obzir eksterne ocene sa ocenama koje je učenicima dao profesor. Ti rezultati mogli bi da budu vidljivi za dve godine, najavio je ministar.
Nastavnici bi na taj način, legalnim putem, vremenom mogli da dođu i do četvrte kategorije u okviru svoje platne grupe, što je plata redovnog univerzitetskog profesora, naveo je Šarčević.
Komentarišući zahteve prosvetnih radnika, ministar je ponovio da se za njihova prava "bori kao lav" i da je sve ovo vreme bio "veći sindikalac od svih njih".
Učenici i nastavnici neće trpeti zbog racionalizacije
Govoreći o racionalizaciji mreže škola, ministar je objasnio da ona ima zadatak da odražava potrebe stvarnosti. Kaže da Beograd danas ne može da ima 11 mašinskih škola, kao u vreme kada je mašinska industrija u glavnom gradu zapošljavala 29.000 mašinskih radnika.
"Ako imate u Apatinu srednju tehničku školu sa 700 đaka i drugu tehničku školu sa 40 đaka, kakav je problem da oni pređu u veću školu. Pitanje je samo da li treba dva direktora, ja mislim da ne treba", naveo je Šarčević.
Ističe i da racionalizacija neće pogoditi nastavnike, jer cela odeljenja sa punim fondom časova formalno prelaze pod novi krov. Na primedbu da će učenici ipak morati da idu u drugi objekat, Šarčević je rekao da je reč o školama koje su "udaljene dve ulice".
S druge strane, kako kaže, dobijaju se prazne zgrade koje sada mogu da se koriste npr. kao predškolske ustanove kako bi se nadomestio nedostatak mesta u vrtićima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 17
Ajoj
Vasa
Vojvosadjan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar