Odlukom koju je potpisao Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, osnovnim sudovima ide 200 miliona, a privrednim i prekršajnim po 100 miliona dinara.
Inače, budžetom za 2018. godinu osnovnim sudovima je predviđeno za kazne i penale 474,6 miliona dinara, privrednim sudovima 76 miliona, a prekršajnim 94 miliona dinara, a s obzirom ma to da su dodatna sredstva obezbeđena iz rezervi, može se zaključiti da su sudovi već potrošili svoje budžete namenjene za kazne.
Ovi brojevi ukazuju na to da
neefikasnost sudstva ne samo da ne uspeva da pruži pravdu građanima, već i da to još moraju da plaćaju poreski obveznici, piše
Danas.
U 2017. godini, prema statistici Visokog saveta sudstva, apelacioni sudovi su potrošili na kazne i penale 4,7 miliona dinara, viši sudovi 470 miliona, privredni 105,5 miliona, prekršajni 206,4 miliona dinara, a osnovni sudovi čak 1,1 milijardu dinara. Prema godišnjem izveštaju Visokog saveta sudstva, naknada nematerijalne štete po presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u prošloj godini je iznosila 13,4 miliona dinara, a naknada štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom po presudama domaćih sudova, skoro 170 miliona dinara.
Vrhovni kasacioni sud u godišnjem izveštaju o radu navodi da je u 2017. godini, na osnovu odluka predsednika sudova, kojima su usvojeni prigovori za ubrzanje postupaka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, pred osnovnim sudovima u Srbiji primljeno 5.543 predmeta, u kojima stranke zahtevaju pravično zadovoljenje za nematerijalnu štetu od 300 do 3.000 evra. Takođe, u 2017. godini je primljeno i 2.689 tužbi za naknadu materijalne štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Milan Antonijević iz Komiteta za ljudska prava ističe da ovo pokazuje da su građani svesni da su im prava na suđenje u razumnom roku narušena i da znaju da mogu da traže odštetu, ali je od toga bitniji signal sudovima da je praksa trajanja postupaka po pet do deset godina neprihvatljiva.
"Problem je što nema mehanizma utvrđivanja odgovornosti zašto suđenja toliko traju, već se to sve preliva na državni budžet. Problem nije u premalom broju sudija, jer broj sudija u Srbiji ne odudara od zemalja u okruženju", napominje Antonijević, dodajući da nema potrebe za povećanjem broja sudija, već eventualno njihove preraspodele. On podseća i da su prethodnih godina preduzeti neki koraci da se smanji broj predmeta i to posebno kod izvršenja sa uvođenjem javnih izvršitelja.
Ekonomista Danilo Šuković, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da su ovolike kazne posledica nereformisanog pravosuđa, iako je ono prošlo dve reforme.
"Urađene su dve reforme, ali neuspešne i sad se plaća cena njihovog neuspeha. Srbija nije izgradila jako i nezavisno sudstvo, a jedan od prvih uslova za to je nezavisno finansiranje sudova. Srbija je daleko od toga. Ostali smo sa neefikasnim i slabim sudovima koji ne mogu da zadovolje potrebe društva za pravdom", kaže Šuković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Komentari 5
Čuči čavka na...
Kazne su nelogične, propusta u presudama ima mnogo koji se tada prelome na leđima učesnika u sporu. Pravo ne prepoznaje brigu o deci, zaštita majki i dece je smešna, naročito mlađeg uzrasta dece. Centar za socijalni rad otaljava a sud slepo prihvata mišljenja nestručnih žnetina koje ispijajući kafu određuju sudbinu dece pa ih iz majčinog krila razbacuju između njih i nesavesnih očeva.Pravde u Srbiji NEMA.
misa avokado
t
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar