Milanović, predsednik Društva za srpski jezik i književnost i učesnik Međunarodnog kongresa slavista koji se održava u Beogradu, kaže da je i ovaj naučni skup prilika da se ukrste argumenti vodećih stručnjaka za slovenske jezike.
Profesor naglašava da je pitanje identiteta u središtu svakog razgovora o jeziku kojim se služi najveći broj stanovnika na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
"Počeci slavistike postavljaju srpski, kao jedan od centralnih slovenskih jezika. Tu nema govora o hrvatskom, bošnjačkom ili pak crnogorskom jeziku. Nisam siguran da je tadašnje gledanje na distribuciju i raspored slovenskih jezika pogrešno samim tim što je udaljeno od 21. veka. Istoričari jezika na problem savremenih imenovanja jezika gledaju svakako drugačije nego što je to slučaj savremenim tumačima jezika", kazao je Milanović.
Prema njegovim rečima kada sociologija ili politika prevaziđu okvire lingvistike razgovor o jeziku postaje sve komplikovaniji.
"Lingvistika ni na koji način ne može da pruži potvrdu za postojanje crnogorskog ili bošnjačkog jezika čak i u bliskoj prošlosti. Sa druge strane niko ne može da brani bilo kome da svoj jezik zove kako hoće. To je neka vrsta ljudskog odnosa prema jezičkom fenomenu", kazao je Milanović.
Prema njegovim rečima naučni pristup analizi jezika podrazumeva i okolnosti u kojima nijedna relevantna institucija kao što je UNESKO ne poznaje pravo samoopredeljenja ili samoimenovanja jezika.
"Takva platforma bi dovela do apsurda. Nekoliko ljudi bi mogli da se dogovore da od sutra govore marsovskim jezikom. Moramo da odredimo šta je ograničenje diskursa slobode i gde je granica sumnje u nečije 'relevantno' mišljenje. Da li se relevantno mišljenje zasniva na osećanju ili na naučnom argumentu...Kada se bazira samo na osećanju, onda napuštamo domen nauke, a o tome ne želim da govorim", kazao je Milanović.
On napominje da deo javnosti često "zabranjuje" piscima iz 19. i 20. veka da samoodređuju svoju kulturu, svoj jezik, svoj izraz...
"Za mnoge sve što je govorio Njegoš, između ostalog da se služio srpskim jezikom, nije relevantno, a kada neki današnji pobornik crnogorskog jezika kaže nešto, to je istina. Teško je naći kriterijum u oba slučaja. Tu se nameće pitanje čije je samoodređenje relevantno, svačije nije u lingvistici...taj princip sve do danas nisam uspeo da razumem", kazao je Milanović.
On primećuje, slušajući većinu kolega iz Bosne i Hercegovine, da su svi srpski pisci koji su živeli i stvarali u toj geografiji, u dubokoj zabludi.
"Kočić, Šantić, Dučić...verovali su da govore srpski jezik, ali sada me kolege iz BiH ubeđuju da to baš nije bilo tako", kazao je Milanović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Komentari 7
kazi ,,ladja,,
Bob Rock
Da, a za srpskohrvatski. Slažem se da svi govorimo istim jezikom, ali kako ga nazvati - to ostaje otvoreno pitanje. Ne možemo ni reći samo srpskohrvatski, iako nam to olakšava posao.
Sedam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar