Bugarski je rekao i da je izostala javna rasprava o predloženim izmenama Zakona, koji je odmah prosleđen Vladi. On je zapitao i kakvi će, posle zakonskih izmena, biti njihovi efekti i kako će to sve u praksi da izgleda, "da li će ljudi moći uopšte da se snađu u tome?"
"Mnogi ljudi neće znati šta je dozvoljeno, a šta kažnjivo. Uneće nesigurnost, možda i haos u celokupnu pisanu komunikaciju koja je javnog karaktera. Sve što je javno, po ovome bi trebalo da bude na ćirilici", ukazao je Bugarski.
Ko će to da kontroliše, ko će da tuži, za šta će da tuži, koga, ko će da sudi? Sve su to ozbiljna pitanja, predočio je on i konstatovao da nijednu reč o tome nismo čuli.
Bugarski negira tvrdnje o ugroženosti ćirilice, kao razlog za izmene Zakona, jer ne misli da je to u pitanju, "iako jeste poslednjih decenija deo svog prostora ustupila latinici iz određenih razloga, civilizacijskih i kulturnih".
"Mi slušamo nekad katastrofične scenarije, maltene ćirilica samo što nije nestala u bliskoj budućnosti, da će biti samo na grobljima. Ona će se možda manje koristiti, ali neće nestati", predviđa Bugarski.
Kako je objasnio, za opstanak ćirilice, pored jakog uporišta u Ustavu, jer je zvanično pismo, mnogo je važnije sa praktičnog stanovišta to što je u školskom sistemu.
"Ne možete u Srbiji završiti osnovnu školu bez dobrog poznavanja ćirilice. Svi udžbenici su obavezni na ćirilici, nema ih na latinici, osim nekih na jezicima nacionalnih manjina", podsetio je Bugarski. Njemu je to neuporedivo važnije od toga šta piše u izlozima i kakve su reklame.
Prema oceni Bugarskog, pominjanje da po izlozima ili na televizijama ima malo ćirilice daje određenu sliku o njenom nepovoljnom položaju, "sve i da je po sebi tačno, nije najvažnije".
On smatra da se latinica, "kakav god bio njen status u službenoj sferi", ne bi smela proterivati iz javne upotrebe, što je, kako smatra, poenta predloga za promene Zakona.
Tanasić: Zalaganje za ćirilicu nije hajka na latinicu
Naučni savetnik Instituta SANU za srpski jezik Sreto Tanasić, kao zagovornik obavezne upotrebe ćirilice, ističe potrebu zakonskog usaglašavanja jezičke prakse sa Ustavom i tvrdi da to nije hajka na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu, nego da je reč o tome da "srpski jezik i pismo dobiju status koji im pripada".
Predložene izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Tanasić obrazlaže stavom da se radi o izvornom srpskom pismu i podseća da Ustav i zakonske odredbe propisuju da je službeni jezik srpski i pismo ćirilica.
"Potrebno je usaglasiti jezičku praksu sa Ustavom", naglasio je Tanasić i objasnio da se to radi tako što se zakonom reguliše. Pored izmena zakonske regulative, Tanasić smatra da bi javnosti trebalo objasniti da Srbija radi ono što čine sve evropske zemlje, koje u unutrašnjoj upotrebi koriste samo svoj jezik i pismo.
"Da znamo da je prošlo vreme srpskohrvatskog jezičkog zajedništva, kada su bila dva pisma u upotrebi", rekao je Tanasić i dodao da je to zajedništvo raskinuto pre 30 godina i konstatuje da onda nema ni potrebe da insistiramo na nekim stvarima, kao rezultatu odnosa koji su vladali do raspada.
Zalaganje za ćirilicu, ističe Tanasić, ne predstavlja hajku na bilo koje drugo pismo, pa ni latinicu, nego se samo radi o tome da "srpski jezik i pismo dobiju status koji im pripada". On nema ništa protiv da, pored ćirilice, stoje i natpisi na drugim pismima, "ne mora biti isključivo ćirilica".
Tanasić zamera i domaćim medijima koji koriste latinicu, jer veruje da ne bi izgubili svoje gledaoce i čitaoce ako bi koristili ćirilicu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Saslušan mladić koji se kolima zaleteo na doktorke u Palmotićevoj: Predložen pritvor")
Komentari 24
V
Sve ostalo je nasilje i fundamentalizam koji neće proći.
Stari
Krk u brk
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar