Sagovornici televizije
N1 istakli su kao problem "javašluk podizvođača", a kao ozbiljan nedostatak u sistemu navode nepostojanje zakona o finansijskom obezbeđivanju radnika od profesionalnih bolesti i povreda. Građevinci u Srbiji rade po 12 sati, "na crno", nedovoljno iskusni i obučeni, naglašavaju.
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković rekao je da su ove godine na radu život izgubila 33 radnika, od toga 17 u građevinarstvu.
"Javašluk je sigurno prisutan u oblasti podizvođača, pa njihovih podizvođača - kad date objekat od nekoliko miliona evra firmi koja ima jednog radnika normalno je da će oni tražiti nestručne ljude za taj posao. Ako ja imam 10 miliona evra i hoću ozbiljno da gradim, uzeću ozbiljno preduzeće koje ima i operativu i dobre radnike i odgovorna lica za zaštitu na radu. Ovo što se sada dešava prevazilazi sve granice. Pod hitno mora da se zaustavi", naveo je Torlaković.
On je istakao da je svaki rizik na gradilištu predviđen i da ne treba i ne sme da se dešava toliki broj stradanja radnika.
Govoreći o dva slučaja stradanja radnika, na
Žeželjevom mostu i u Beogradu na vodi, profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada
Vladimir Mučenski kaže da most jeste završen što se tiče same konstrukcije, ali da je ovde reč bila o cevovodu, koji nije deo mosta.
"To su radovi koji i nisu mogli da počnu pre nego što se most završi", predočio je Mučenski, koji dodaje da konkretan slučaj ne može da komentariše, jer je istraga u toku. Što se tiče Beograda na vodi, Mučenski je naveo da je video određene mere koje veoma retko viđa na gradilištima u Srbiji. Međutim, stanje bezbednosti u građevinarstvu je takvo da je "krajnje vreme da reaguju i struka i nadležni".
Istakao je da zakon predviđa da lica za bezbednost na gradilištima moraju da budu stalno prisutna, ali da to u praksi nije slučaj, pa postoje situacije da jedna osoba bude u tri grada "lice za bezbednost gradilišta". To znači, navodi, da je poslodavac kriv i "da je na delu loše rukovođenje procesom rada gradilišta".
Mučenski je dodao da investitori u Srbiji, po zakonu, ne snose odgovornost po pitanju bezbednosti, jer oni nisu ti koji izvode radove.
"Oni imaju obavezu da imenuju koordinatore koji planiraju preventivne mere i nalažu izvođaču da to primenjuje, ali ne može da ga drži za ruku i tera ga da postupa po tim merama", rekao je gost N1, dodajući da firme u Srbiji nemaju obavezu da podnesu izveštaj po pitanju radnih sati ili povreda na radu, zbog čega se podaci o tome i ne znaju.
Po mišljenju bivšeg dekana Fakulteta zaštite na radu iz Niša Dragana Spasića, zakonska rešenja nisu adekvatna. Naveo je da smo imali kvalitetan zakon o zaštiti na radu iz 1965, koji se bavio i zaštitom imovine i privrede, ukazujući na to "da smo zaštitili imovinu, zaštitili bi i život radnika".
"Problem je i što poslove zaštite na radu ne obavljaju kvalitetni ljudi. Oni nisu 'iz struke', za licence (za Lica za bezbednost na radu) polažu i frizeri, a poslodavci pre zapošljavaju njih sa srednjoškolskom diplomom, nego inženjere", ukazao je.
Torlaković je dodao da bi bilo zanimljivo da se pogleda koliko je, od 17 stradalih u građevinarstvu, radilo na crno.
"Nije se ranije dešavalo da pošaljete nekog neiskusnog radnika na krov, stariji brigadiri su pazili na radnike. Brigadir i šef gradilišta su uvek tu da ujutro pogledaju kako će to da se radi, gde će se radnik kretati", poručio je.
Torlaković je ukazao da se u želji da zarade što veću dnevnicu, građevinci u Srbiji rade po 12 sati, i onda dolazi do pada koncentracije i povreda.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Saslušan mladić koji se kolima zaleteo na doktorke u Palmotićevoj: Predložen pritvor")
Komentari 2
Aco
fokan
Toliko o kvalitetu bezbednosti i zastiti na radu...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar