Kroz proces konfesionalne restitucije vraćeno je pravo svojine na ukupno 58.083 hektara zemljišta (poljoprivrednog, šumskog i građevinskog) i 91.000 kvadrata objekata koji su sada u posedu predratnih vlasnika.
Najviše imovine dobila je Srpska pravoslavna crkva. Od 3.049 zahteva za restituciju više od polovine, tačnije 1.602 podnela je SPC. Njoj je do sada ukupno vraćeno 55.426 hektara zemljišta i 49.477 kvadrata objekata. Sledeća verska zajednica po obimu vraćene imovine je Rimokatolička crkva: ukupno 1.365 hektara zemljišta i 23.266 kvadratnih metara objekata, piše Politika.
Deset godina od isteka roka za podnošenje zahteva za vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić za "Politiku" ukazuje na neke probleme koji su se u ovom procesu javljali.
"Dešavalo se, da li zbog nesnalaženja ili s namerom, da na neko zemljište budu podneta četiri zahteva i onda kad to vratite, statistički dobijete da ste vratili 25 odsto. To su neke strategije osporavanja države i mi se borimo protiv toga. Često procenti i osnovanost podnetih zahteva traže dublju analizu. Tu su nam dragoceni podaci koje smo imali pre početka konfesionalne restitucije", navodi Sekulić za "Politiku".
Kako dalje kaže, dešavalo se da Agencija donese rešenje, a onda su u pojedinim postupcima, naročito u onima koji se tiču SPC, izjavljivane tužbe od strane države i osporavana je restitucija bez zakonskog osnova. Kako dalje navodi, u međuvremenu je došlo do dobrih promena i država je sve svesnija da se ništa loše neće dogoditi ako se imovina vrati crkvama.
Zbog znatno manje podnetih zahteva, većini protestantskih hrišćanskih crkava vraćeno je gotovo sve od tražene imovine: Evangelistička hrišćanska crkva ponovo je u posedu 92 odsto traženog zemljišta, Reformatskoj hrišćanskoj crkvi vraćeno je 95 odsto traženih objekata, dok su manje zajednice, koje su podnele jedan ili dva zahteva, poput adventista, baptista ili nazarena, proces restitucije završile.
Jedina među crkvama i verskim zajednicama kojoj nije vraćeno ništa je islamska zajednica, koja je podnela 56 zahteva. Zbog postojanja dve zajednice, Islamske zajednice Srbije i Islamske zajednice u Srbiji, koje su podnele zahteve za identičnu imovinu i nemogućnosti da se utvrdi koja od njih dve je tradicionalna verska zajednica i naslednica one predratne, restitucija se nije pomerila s mrtve tačke. Međutim, kako najavljuje Sekulić, to će se uskoro promeniti.
"Doneli smo odluku da počnemo da rešavamo vraćanje imovine islamskoj zajednici i već su bili uviđaji na području Novog Pazara. Javno obećavam da ćemo do kraja ove godine doneti prve odluke o vraćanju imovine islamskoj zajednici. A kome se vraća, sve će pisati u rešenju", kaže Sekulić.
Što se tiče ostalih crkava i verskih zajednica, radi se uglavnom o naturalnoj restituciji, dakle vraća se imovina koja je i oduzeta, a kada to nije moguće, zakon predviđa zamensku restituciju i kao poslednje rešenje novčano obeštećenje. Direktor Agencije za restituciju navodi da je i zamenska restitucija pri kraju, dok se do novčanih obeštećenja još nije stiglo.
"Postupak zamenske restitucije složen je jer prvo treba da se utvrdi da je neka imovina oduzeta, pa onda da ne može da bude vraćena, zatim se procenjuje i onda nađe druga, odgovarajuća državna imovina. Tek ako nema mogućnosti ni za zamensku restituciju, isplaćuje se puna tržišna naknada. To je jedan od retkih slučajeva u svetu da se daje takvo obeštećenje", navodi Sekulić.
Komentari 26
Porez
Vlada
Možemo biti i ateisti i satanisti i džedaji, tu hrpu zaostalih vračeva nećemo ostaviti na miru dok ne prestanu da potkradaju državu, guraju se u društvena pitanja koja ih se ne tiču, štite pedofile, guraju se automobilima gde god im padne na pamet i generalno ne prestanu da budu povlašćeni talog.
Daca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar