Kako pišu "
Novosti", ova usluga
ne dobija se kroz redovno zdravstveno osiguranje, postoji u malom broju državnih ustanova,
zakazuje se nekoliko nedelja unapred i tretman najčešće traje kraće nego što je propisano standardima, kažu u Udruženju za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije.
Nepostojanje zakona o psihoterapiji, registra stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja i zanimanja psihoterapeuta u zvaničnoj nomenklaturi, dodatne su prepreke koje otežavaju pronalaženje adekvatne stručne pomoći za 400.000 ljudi u Srbiji koji boluju od depresije i anksioznosti.
"U državnim ustanovama pomoć je potrebna velikom broju ljudi, a kapacitet ustanova je ograničen. S druge strane, samo određeni broj psihoterapeuta privatno naplaćuje visoke cene psihoterapije, dok se većina bori da dođe do klijenata, jer građani uglavnom nisu u mogućnosti da plate usluge. Zbog toga rešenje jeste proširenje kapaciteta, zapošljavanje i omogućavanje ove usluge o trošku fonda", kaže za "Novosti" Nebojša Jovanović, predsednik Udruženja za psihoterapiju, savetovanje i koučing Srbije i Evropskog saveta za koučing i mentorstvo u Srbiji.
Velike razlike u cenama između privatnih psihoterapeutskih ordinacija pravdaju se razlikama u titulama i zvanjima, ali umnogome zavise i od ličnih i marketinških faktora, potvrđuje za "Novosti" Ivan Jerković, predsednik Društva psihologa Srbije. Ovakve varijacije najčešće nisu opravdane.
"Postoji utisak da ima nešto više uslužnosti i predusretljivosti u administraciji koja prati privatne usluge. Ipak, nemam nemam utisak da postoji razlika u kvalitetu usluge psihologa, koja potiče iz činjenice da li je ustanova privatna ili državna", kaže prof. Jerković.
Jedno od rešenja problema građana kojima je potrebna stručna pomoć psihoterapeuta, a nemaju finansijska sredstva za privatne tretmane, jeste proširenje mreže centara za mentalno zdravlje, u kojima građani mogu besplatno, bez zakazivanja i zdravstvene knjižice, da obave razgovor sa psihoterapeutom, kaže za "Novosti" doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike "Dr Laza Lazarević" u Beogradu. Po jedno ovakvo savetovalište postoji u Beogradu, Nišu, Vršcu i Kikindi. U skladu sa novom strategijom razvoja, u planu je širenje mreže centara za mentalno zdravlje u celoj Srbiji.
"Klinika 'Dr Laza Lazarević' u februaru je otvorila prvi ovakav centar u opštini Savski venac u Bogradu, kroz koji je do sada prošlo 3.500 građana. Nameravamo da na sličan način, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, ovakvim centrima pokrijemo i druge beogradske opštine", kaže dr Ivana Stašević Karličić.
U ovoj ustanovi zaposleni su psihijatri koji su sertifikovani psihoterapeuti, psiholog, defektolog, socijalni radnik i medicinske sestre.
"Građani mogu da dobiju uslugu psihoterapije i farmakoterapijsku pomoć, uz podršku i savetovanje. Prvi dolazak se ne zakazuje i nije potreban uput ili knjižica. Jedan razgovor u zavisnosti od problematike traje i sat vremena, u skladu sa stručnim standardom", objašnjava dr Ivana Stašević Karličić.
Na pitanje postoje li razlike u kvalitetu usluge psihologa u državnim i privatnim ustanovama, i na šta se one odnose, direktorka ove ustanove kaže da mnoštvo privatnih savetovališta nije u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao i da njihov kvalitet ne može niko da garantuje. U ustanovama čiji osnivač je država, Ministarstvo zdravlja redovno kontroliše kvalitet rada zdravstvenih radnika i saradnika - naglašava dr Stašević Karličić.
Međutim, ono što je činjenica je da je odlazak kod psihologa tabu tema u Srbiji. Opširnije o tome čitajte u našem tekstu
OVDE.
.jpg)
.jpg "Brnabić: Opozicija hoće građanski rat, incident u Skupštini je najavljen unapred")
Komentari 32
jasno kao sunce
/
opsednut si seksom
druzi se malo sa psihijatrom iz komentara
Mastodont
Tebi bi dobro došao psihijatar. Verovatno ne bi uspeo da spreči sve te bicikliste da ti spavaju sa ženom, ali mogao bi barem da ti pomogne da se manje nerviraš.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar