Mladić Srbiju koštao milijarde evra

Portal EurAktiv Srbija navodi u analizi, da su Haškom tribunalu izručena dvojica preostalih optužnika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, Srbija bi dobila znatna sredstva iz fondova EU i od stranih investicija, što bi joj pomoglo da ubrza reforme, restrukturira privredu i spremnije odgovori na svetsku ekonomsku krizu.

Bez ispunjenja tog uslova, međutim, Srbija, izgleda, ne može dobiti ni status kandidata za članstvo u EU.  To znači da nema ni ozbiljnijeg napretka u sveukupnom procesu stabilizacije i pridruživanja Srbije EU.

"Grube procene, s kojima se slažu i neki sagovornici u EU, isto kao i analitičari briselskih instituta koji prate napore Zapadnog Balkana da se pridruži EU, govore o bar nekoliko milijardi evra, desetak najmanje, realne su procene, sredstava koje je Srbija mogla dobiti iz fondova EU, ali i od nesumnjivo većeg priliva stranih ulaganja, da je preskočila stalno podizanu lestvicu uslova za dobijanje kandidature za članstvo" u EU, navodi se u analizi.

Ocenjuje se da bi to Srbiji svakako veoma pomoglo da ubrza reforme, restrukturira privredu i bolje izdrži udar globalne finansijske i ekonomske krize koji je sada, "uz sve zamerke koje se mogu pripisati i načinu kako vlada u Beogradu vodi politiku, ne malim delom izazvao velike ekonomske i socijalne nevolje, uz veliku nezaposlenost i pad standarda građana".

Evropski zvaničnici ocenjuju da bi Srbija već bila članica EU da je Mladić uhapšen kada je to bilo sigurno moguće pre nekoliko godina.

Tada su, međutim, političke okolnosti bile takve da je ta prilika propuštena, a sada je situacija iz korena sasvim drugačija.

EU se sada suočava s političkim i socijalnim promenama u arapskim zemljama zbog čega se njen fokus usmerava na te zemlje, a kao predlog se pominje i sklapanje pakta za stabilnost sa zemljama severne Afrike koji bi im uz političko partnerstvo omogućio i "opipljivu ekonomsku pomoć".

To su neki mediji već nazvali nekom vrstom "Marsalovog plana", navodi se u analizi i dodaje bi takav plan mogao biti rešenje i za podsticaj Zapadnom Balkanu, koji, kako se ocenjuje, sporije dobija sredstva, i to manja i uz strože uslove, u odnosu na 12 novih članica EU.

Kao drugo rešenje pominje se predlog koji je potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izneo prilikom uručenja odgovora na Upitnik EU 31. januara, a to je da se potpuno namenski, iz već postojećih raspoloživih sredstava EU - programa IPA za podršku reformama u zemljama Zapadnog Balkana, mnogo brže i svrsishodnije pomogne njihova priprema za uključivanje u jedinstveno tržište i institucije EU.

Đelićev predlog je izgleda naišao na ozbiljno razmišljanje u Evropskoj komisiji, a bio bi prihvatljivo rešenje, ako se uzmu u obzir ocene agenije za strateška istraživanja Stratfor da "Evropa nema strpljenja da čeka da se Balkan sporo razvija" i da nema ni dodatna "potrebna sredstva".

Taj predlog predviđa samo ubrzan priliv već postojećih sredstava iz fondova EU.

Srbija sada dobija sredstva samo iz dva od pet poglavlja IPA fondova, a to je oko 200 miliona evra godišnje do 2013, dok bi, ako dobije status kandidata za članstvo, ta sredstva bila povećana.