Ratko Jolić sekretar Opšteg udruženja detektiva Srbije za Blic kaže da prema Zakonu o radu svaki poslodavac ima pravo provere bolovanja zaposlenog i mogućnost da se obrati zdravstvenoj ustanovi.
"Poslodavac nema uvid u zdrastveni karton i to je strogo zabranjeno, ali ima mogućnost da angažuje detektivsku agenciju koja bi istražila da li je zaposleni zaista na bolovanju, kako bi zaštitio svoje interese ali i interese kompanije", navodi Jolić.
Radnik na bolovanju ne sme u vreme bolovanja da stiče imovinsku korist za sebe ili druge, a na praktičnom primeru to bi značilo da ne možete dok ste na bolovanju da obrađujete njivu ili popravljate automobil. A to je lako proveriti.
"Tu, međutim, treba biti obazriv jer ne može neko da vas otpusti jer ste vi recimo prehlađeni, a izveli ste psa u šetnju ili ste otišli do prodavnice. Ali može u slučaju da ste prijavili bolovanje, a otišli ste na more ili radite neki drugi posao", objašnjava Jolić.
Zloupotreba bolovanja je povreda radnih obaveza ili radne discipline. Velike firme nemaju svoje interne potencijale da saznaju ako neko pravi mahinacije sa bolovanjem i tu nastupaju detektivske agencije, kako bi se utvrdilo lažno bolovanje.
"Nijedan licenciran detektiv nema pravo provere dijagnoze kod lekara i uvid u lekarski karton. Takođe, vrlo je važno istaći da nemaju ni pravo da fotografišu i prate ili uhode nekoga", kaže Jolić.
U ruralnim sredinama mnogi zaposleni uzimaju bolovanje kako bi se posvetili poljoprivrednim poslovima i tako dok primaju uredno platu na račun oni rade drugi posao. Detektivi, kako ističu, utvrđuju lažno bolovanje "isključivo metodama koje zakon dozvoljava".
"Zovemo komšije telefonom da čujemo šta radi osoba koja nas interesuje, odemo do njene kuće, proverimo da li je išla negde kolima. Ako je neko slomio nogu, on ne može da vozi kola ili ako je neko na bolovanju zbog kuka, onda on ne može da radi teške poljoprivredne poslove", objašnjava Jolić i ograđuje se od načina rada onih detektivskih agencija koji nemaju licencu.
Usvajanjem novog zakona, detektivi takođe imaju pravo da provere CV. Mila Kisić, licencirani detektiv jedne poznate detektivske agencije u Beogradu kaže za Blic da osnovni podaci koji su navedeni u biografiji mogu da se provere, ali da neki delikatniji ne mogu da se istražuju bez saglasnosti zaposlenog ili kandidata za posao.
"Poslodavac nema pravo na uvid u zdrastveni karton, teko nema pravo ni da vidi nečiji kriminalni dosije, a ni, recimo, psihijatrisjki izveštaj o duševnim oboljenjima. Uglavnom se proverava školska sprema, adresa stanovanja, osnovno karakteristike osobe. Najviše pažnje se poklanja tome kakvi ste bili u prethodnoj firmi, pod kakvim ste je uslovima napustili i kakvo mišljenje o vama ima prethodni poslodavac", kaže Kisić.
Svaka detektivska agencija može da pruži i usluge poligrafa i uglavnom za to angažuje poligrafiste iz kriminalističke policije.
"Ne postoji akredaticiono telo koje bi davalo lincence poligrafistima za rad. Uglavnom to funkcioniše ovako - licencirana agencija angažuje poligrafiste koji imaju 20. godina ili 30. godina staža u kriminalističkoj policiji, onda nakon poligrafskog ispitivanja klijent, a i poslovođa dobijaju dokument sa izveštajem i pečatom", zaključuje Mila Kisić.
Podsetimo, izmenama Zakona o detektivskoj delatnosti, obim podataka koji su privatni detektivi ovlašćeni da prikupljaju, proširen je sa tri nova ovlašćenja, a jedno od njih je da u ime firme mogu da proveravaju da li su radnici na lažnim bolovanjima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "ProGlas o izlasku iz krize: Vlada društvenog poverenja kao rešenje, cilj priprema poštenih izbora")
.jpg "Završena današnja sednica Skupštine, nastavak u sredu")
Komentari 5
Stav
Dtd
Protiv ovoga se treba buniti
/
pa sto ne pitaju baba komsinice ko sta radi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar