Deca se često zloupotrebljavaju zarad senzacionalizma jer pojedini urednici veruju da to vodi ka većem broju prodatih primeraka novina i većem tiražu, pa negativno po pravilu ima prednost prilikom izveštavanja o deci, pokazuju rezultati istraživanja Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) za 2018. godinu.
Istraživanje je pokazalo da su deca u štampanim medijima prvenstveno zastupljena u udarnim vestima crne hronike, a da je prostor za afirmativne priče, kao što su njihov uspeh u školi i na takmičenjima, sveden na minimum. Ovakav nedostatak afirmativnih sadržaja postaje sve veći medijski i društveni problem jer traje godinama unazad i ima sve negativnije posledice po samu decu.
Dok u masi negativnih medijskih sadržaja mnogi postaju ravnodušni, žrtve postaju i ostaju deca koju ovakve informacije, a posebno u internet domenu, mogu da prate kroz ceo život. Sve to dovodi do dugoročnih negativnih posledica po decu koje mediji ne razmatraju u dovoljnoj meri prilikom izveštavanja, a danas objavljena negativna priča može da ima posledice po život deteta čak i za pet, 10 ili 20 godina, piše Danas.
Dugoročne posledice negativnih priča o deci
"Priče koje se bave decom i mladima su među najtežim za definisanje, istraživanje i izveštavanje. Novinari su u tim slučajevima često suočeni sa jedninstvenim etičkim, pravnim ili praktičnim pitanjima. Zbog toga veoma često pravila koja važe u ’običnom’ izveštavanju, ne važe kada su glavni protagonisti deca i mladi. Osim toga, vremena se menjaju, a sa njim i pravila. Zamislite sledeću situaciju – uradili ste priču o nekom detetu, objavili je na YouTube-u. I posle dvadeset godina, kada to dete odraste i postane čovek koji, recimo, traži posao, taj snimak, ukoliko je urađen neprofesionalno, može ostaviti teške, negativne posledice. Zbog toga je neophodno da novinari nauče posebne tehnike razgovora sa decom, da se trude da uvek imaju dozvolu roditelja, da znaju kako da izađu na kraj sa komplikovanom situacijom. Glavna stvar koju novinar mora da ima na umu je da ne naškodi detetu", kaže Milorad Ivanović, koordinator za zapadni Balkan Dart centra za novinarstvo i traumu pri Kolumbija univerzitetu u Njujorku.
CEPROM istraživanje je pokazalo da mnogim novinarima, ali i njihovim urednicima i medijskim kućama nisu poznate određene stavke iz Kodeksa novinara Srbije ili ih jednostavno zanemaruju, o čemu svedoči i podatak da samo Danas i Politika nisu imali nijedan prekršaj Kodeksa u periodu od 20. jula do 1. oktobra 2018. godine koje je obugvatilo istraživanje. Uz poštovanje njihovih prava, treba poznavati i principe psihologije, pa detetu treba prići na brižan i uviđavan način.
"Prvo, po svaku cenu morate izbeći da traumatizujete dete. Ukoliko je ono bilo svedok tragedije ili nasilja, pažljivo razmislite koja pitanja ćete postaviti i na koji način. Nemojte se prema njima postavljati kao inspektor. Dopustite im da kažu samo ono što žele. Za razliku od intervjuisanja odraslih, deci dajte šansu da ona imaju kontrolu nad intervjuom – ukoliko žele da naprave pauzu ili da preskoče deo koji im je previše bolan. Dozvolite da pored njih budu roditelji ili nastavnici. Omogućite im da ispričaju svoju priču, a da se ne osećaju zloupotrebljeno i napadnuto. Jedino na taj način novinar će uspeti da uradi svoj posao, a da u isto vreme ne nanese štetu detetu", smatra Ivanović.
Od zastrašivanja roditelja do striktne zaštite privatnosti
Po ovom pitanju, različite zemlje imaju različite pristupe. Međutim, u ekonomski i društveno razvijenijim zapadnim državama, ova tema je veoma osetljiva, pa se preko medija apeluje na nadležne rukovodioce kako bi se prava dece u što većoj meri zaštitila.
"U Velikoj Britaniji akcenat se stavlja na takoreći zastrašivanju roditelja. Tamošnji urednici misle da će bombastičnim, prestrašnim pričama, uplašiti roditelje i naterati ih da bolje paze svoju decu. U nekim drugim zemljama, kao što su Francuska i Nemačka, zaštita privatnosti je na prvom mestu i veoma retko ćete naći priče u kojima je otkriven identitet deteta, ili da su deca stavljena u negativni kontekst. U trećim pak zemljama, poput Amerike i Australije, neki od težih slučajeva ’iskorišćeni’ su od strane medija da se napravi pritisak na tamošnje vlasti da se promene zakoni koji će više voditi računa o deci. Svaka zemlja pravi svoja pravila, shodno svojim potrebama i tradiciji – nema jednog jedinstvenog usaglašenog principa", objašnjava Ivanović.
Psiholog Lana Janković ukazuje na to kakve je inicijative potrebno preduzeti da bi se trenutna situacija poboljšala.
"Svaki detalj može dobro ili loše uticati na dete. Danas nas toliko toga okružuje na društvenom planu da je vrlo teško kontrolisati šta deca čitaju i gledaju, pogotovo preko jednog nekontrolisanog medija kao što je internet, koji može biti jedan od glavnih izvora negativnih informacija koje na loš način mogu uticati na psihološki razvoj deteta. Moraju se napraviti dugoročni planovi, odrediti jasni ciljevi i strategije koje polaze od kućnog vaspitanja i školskog sistema. Treba se usredsrediti na pojedinačni uticaj roditelja na dete i stvoriti određenu vaspitnu, obrazovnu strukturu. Svaka osoba može biti karika u lancu uticaja na dete – svako treba da bude svestan moguće odgovornosti i da pođe od sebe i iskoristi svoju mogućnost i poziciju, a ne da je zloupotrebi ili zanemari misleći – ja sam ne mogu ništa protiv sistema. Naprotiv, od individualnog slučaja i odgovornosti sve polazi", kaže psiholog Lana Janković.
S druge strane, Milorad Ivanović upozorava da specifičnost i posebna odgovornost koju mediji treba da imaju prilikom izveštavanja o deci ne treba da dovede do toga da se odustane od praćenja ovih tema, već da se novinari i urednici više edukuju i obučavaju za specifčne vrste izveštavanja.
"Naizgled najlakši način je da mediji ne izveštavaju o ovim pitanjima. Nema izveštavanja – nema problema. Međutim, to je pogrešan pristup. Nikako ne treba ignorisati priče koje nam mogu izgledati teške. Umesto toga trebalo bi da naučimo kako te teške priče da ispričamo, i da od nje koristi imaju i deca i društvo", zaključuje Ivanović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Vesić rekao tužiocu: Nadstrešnica bi pala i da je bilo upotrebne dozvole")
.jpg "Oglasio se prevoznik čiji je vozač u busu zaključao studente koji su išli na blokade u Novi Sad")
.JPG "Nabavka osam lokomotiva za vuču teretnih vozova: 20,2 miliona evra iz kredita Evropske banke")
.jpg "Najmanje desetoro povređenih u sudaru autobusa i automobila kod Negotina")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar