Cvetković: Vratiti oduzetu imovinu

"To, međutim, mora da se uradi tako da ne ugrozi našu budućnost. Ne možete da zamenite prošlost budućnošću. Šta god da im ponudimo, to ne sme da destabilizuje državu", istakao je Cvetković.

U tekstu o restituciji u Srbiji, londonski poslovni dnevnik ocenjuje da bi direktna finansijska kompenzacija vlasnika značila bankrot za našu zemlju, kojoj je za oporavak od globalne finansijske krize bila potrebna pomoć Međunarodnog monetarnog fonda.

Tužbe, koje je uložilo više od 70.000 ljudi, odnose se na imovinu vrednu stotine miliona evra.

"Niko ne zna stvarnu vrednost te imovine", istakao je Cvetković. Štaviše, broj tužbi bi mogao značajno da poraste, posebno tužbe Srba koji su rođeni u inostranstvu.

Prema najnovijoj proceni srpskih poreskih vlasti, vrednost nacionalizovane imovine, uključujući crkvene posede oko kojih sporovi još nisu rešeni, mogla bi da iznosi između 101 milijarde i 226 milijarde evra.

"Naša politika nije da nekog prevarimo", rekao je Cvetković i dodao da će država možda da odvoji određeni procenat bruto domaćeg proizvoda za rešenje tih sporova. "Ipak, niko neće biti oduševljen time. Da bismo postigli zakonsku jasnoću, moraćemo da im damo ponudu koju neće moći da odbiju", istakao je srpski premijer.

Većina ljudi koji očekuju vraćanje oduzete imovine traže naknadu za samo dva ili tri stana ili manje poljoprivredno zemljište, izjavio je koordinator Mreže za restituciju Mile Antić.

Ističući da te građane predstavlja nekoliko udruženja, kojima je zajednička frustracija usmerena ka sistemu, "Fajnenšel tajms" podseća da su, nakon pada komunizma, države širom istočne Evrope prihvatile ideju restitucije imovine i da samo Srbija dosad nije donela odluku kako ljudima nadoknaditi štetu.

Usvajanje zakona o restituciji, nakon višegodišnjih obećanja, od ključne je važnosti za Srbiju kako bi postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, konstatuje londonski dnevnik.