Kazne za nasilje nad ženama na zakonskom minimumu, osuđeni dobijaju slobodne vikende

Autor: CINS

Info

21.12.2018.

23:05 > 08:08

Osuđeni za nasilje u porodici u zatvorima dobijaju izlaske u grad i slobodne vikende.

Kazne za nasilje nad ženama na zakonskom minimumu, osuđeni dobijaju slobodne vikende

Foto: 021.rs

Deo njih je u protekle dve godine pušten na uslovni otpust, među kojima i Milan Lovrić, koji je svoju suprugu usmrtio nekoliko meseci po izlasku iz zatvora.

Lovrić je prethodno slobodno vreme van zatvora koristio za zastrašivanje supruge, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Milena Vasić, advokatica iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, rekla je za CINS da blagonaklona kaznena politika prema osuđenicima za nasilje u porodici govori o normalizaciji nasilja u društvu.

"Nasilju u porodici kao društvenom problemu ne prilazi se sistematski, nego ad hoc, po pravilu samo sa jedne strane, tek kada se ono dogodi", rekla je Vasić i objasnila da je još važnije da se reši ekonomski položaj žrtava, kako ne bi zavisile od potencijalnih nasilnika.

Za prvih šest meseci 2018. godine u Srbiji je u porodičnom ili partnerskom nasilju ubijeno najmanje 20 žena, pokazuju podaci Mreže "Žene protiv nasilja", koalicije nevladinih organizacija koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja. Statistiku prikupljaju na osnovu navoda iz medija, jer država do sada nije objavljivala zvanične podatke o broju ubijenih u porodičnom nasilju.

Prema njihovim nalazima, od 2010. do 2017. usmrćena je 251 žena, u proseku 31 godišnje. To znači da na svake dve nedelje jednu ženu ubije član porodice ili partner. Nema podataka o tome koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg nasilja, kao ni koliko njih je do sada povređeno.

Svaku povredu sud može kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, odnosno do deset godina u slučajevima nasilja nad detetom. Prema podacima Zavoda za statistiku za 2016, kazne za ovo krivično delo su na zakonskom minimumu. Od ukupno osuđenih 2.065 ljudi, među njima 100 žena, na zatvorsku kaznu osuđeno je manje od trećine – 620 osoba. Najveći deo, njih 223, kažnjeno je zatvorom od tri do šest meseci. Robiju od pola godine do godinu dana dobilo je 169 nasilnika.

Svega osmoro ljudi osuđeno je na kaznu od tri do pet godina zatvora, dok je jedna osoba kažnjena zatvorom između 15 i 20 godina.

U zatvoru svi imaju pravo na pogodnosti, a osuđenici su razvrstani u nekoliko grupa, na osnovu dužine kazne, vrste i težine krivičnog dela, odnosa prema krivičnom delu, bezbednosnim rizicima i drugim kriterijumima. U zavisnosti od grupe u koju je raspoređen, zatvorenik dobija bolje uslove, u šta spadaju i pogodnosti van zatvora: slobodan izlazak u grad, poseta porodici i srodnicima o vikendu i praznicima, a može dobiti i nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine i korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda.

Prema podacima zatvora u Padinskoj skeli, u protekle dve godine proširena prava i pogodnosti van zavoda dobilo je ukupno sedmoro osuđenih nasilnika.

Dvojica osuđenika su tokom 2017. šest puta izlazili u posete van zatvora, pet puta u grad, dvanaest puta su koristili slobodne vikende, dva puta dobili i nagradni vikend, a jedan od njih je koristio godišnji odmor. U 2018-oj, do kraja novembra, pogodnosti su koristila petorica osuđenika – ukupno dvanaest puta posete van zatvora, osam puta izlazak u grad, 23 slobodna vikenda, tri nagradna vikenda i tri godišnja odmora.

Vasić iz YUCOM-a kaže da se vanzavodske pogodnosti odobravaju u svrhu resocijalizacije ljudi čije vladanje prilikom izvršenja kazne ukazuje da bi učinilac mogao da se ,,popravi”, odnosno da ne ponovi delo.

"Naravno da je neophodno da se vrsta dela uzme u obzir prilikom ovih procena i da se svako mišljenje individualizuje u odnosu na konkretnog učinioca, ali morate dati priliku svakom osuđenom licu da se resocijalizuje, u suprotnom svrha krivičnog kažnjavanja gubi svoj smisao. Međutim, kada nemate dovoljan broj zaposlenih koji radi sa osuđenim licima, čitava ideja resocijalizacije se urušava", navela je Vasić

Sledeća zakonska mogućnost da nasilnik bude na slobodi pre isteka dosuđene kazne jeste uslovni otpust koji ima pravo da traži svaki osuđenik nakon dve trećine izdržane kazne. O tome odlučuje sud, na osnovu stava tužilaštva i ocene zatvora u kom osuđenik služi kaznu.

Prema podacima koje je CINS prikupio za teritoriju Beograda, Drugi osnovni sud je za poslednje tri godine odobrio pet izlazaka na uslovni otpust, odnosno svakom petom osuđenom nasilniku. Razlozi su slični kao u slučaju Milana Lovrića: prošle su dve trećine kazne, a osuđeni se u zatvoru ponašao u skladu sa kućnim redom i nije kažnjavan.

Od ovog broja troje je pušteno sa izdržavanja kazne zatvora od pet meseci, pola godine i jedne godine, dok su dvojica uslovno otpuštena – iz kućnog zatvora. Trećem beogradskom osnovnom sudu otpust je tražilo 16 ljudi, od čega je za dve osobe odobren. Viši sud nije odobrio nijedan uslovni otpust, a Prvi osnovni sud nije dostavio podatke.

Prema rečima Milene Vasić iz YUCOM-a, u ovom procesu problem nije samo u individualnim procenama, već i zakonske prirode. "Čitav naš krivičnopravni sistem zanemaruje žrtvu i njen položaj, pa tako ni u ovom postupku žrtva ne učestvuje i ne pita se ništa", zaključuje Vasić.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Snajka

22.12.2018 • 12:20

oko za oko

Pravedno bi bilo da se omogući svaki put kad nalupa neko ženu i žena nalupa njega. Kakav zatvor kakvo pristojno ponašanje...pa to je sprdnja onda od zatvora

6 0 +6
Cubi

22.12.2018 • 09:26

Pola nacije je nepismeno, obicaji i shvatanja jos od Turaka, treba sistematski raditi na obrazovanju nacije, sirenju kulture i razvijanju svesti kod ovog naseg jadnog i napacenog naroda.. Al kako stvari stoje nema ni naznake da ce se ista menjati, gajimo kriminalnu omladinu a ona zdrava bezi u inostranstvo, to je nasa sramota i nicija druga..

12 0 +12
Lala

22.12.2018 • 06:36

Crnjak

Mene cudi kako nema u ustavu Sebije stavka da svaki muskarac ima pravo da fizicki vaspitava svoju suprugu, i da je zena vlasnistvo muza. S obzirom na srednjevekovni mentalitet ova greska mora hitno da se ispravi.

9 3 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.