Istraživanje, u koje je uključeno i pet zemalja kandidata za članstvo u EU, pokazalo je da većina građana Srbije, 42 odsto, smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar. Da bi članstvo bilo loše za Srbiju misli 22 odsto, dok 28 odsto misli da to nije ni dobro ni loše.
U Albaniji je čak 93 odsto učesnika ankete ocenilo da bi članstvo bilo dobro, a svega jedan odsto ima negativan stav.
U ostalim zemljama sa statusom kandidata, članstvo u EU pozitivnim smatra 58 odsto Makedonaca, 45 odsto Crnogoraca i 35 odsto Turaka.
Na pitanje da li misle da bi njihova zemlja imala koristi od članstva u EU, u Srbiji je 56 odsto građana odgovorilo pozitivno, a 29 odsto misli da to ne bi bio slučaj.
U samoj EU, medjutim, proširenje novim članicama u narednim godinama podržava 43 odsto građana, a protiv je 45 odsto.
Gledano pojedinačno po članicama, proširenje najveću podršku uživa u Španiji (71 odsto), Poljskoj i Litvaniji (66 odsto), Rumuniji (65 odsto), Mađarskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (61 odsto). Najveći protivnici su Finska (64 odsto), Francuska (62 odsto), Nemačka (61 odsto) i Austrija (58 odsto).
Pitanje da li su za proširenje EU postavljeno je i građanima u zemljama kandidatima, i najviše pozitivnih odgovora bilo je u Albaniji (83 odsto), za njom slede Makedonija (77 odsto), Crna Gora (62 odsto), Srbija (56 odsto) i Turska (36 odsto).
Upitani koji je najveći izazov sa kojim se njihova zemlja suočava, najviše građana Srbije, njih 39 odsto, smatra da je to ekonomska situacija, a za njom, sa po 24 odsto, slede kriminal i rast cena i životnih troškova. Pored Srbije, ekonomska situacija je, sa više od 30 odsto, i najveći razlog zabrinutosti stanovnika Grčke, Kipra, Albanije, Turske i Makedonije.
Poverenje u medije
Istraživanje koje sprovodi Evropska komisija i koje je objavljeno 21. decembra, pokazalo je da je na nivou 28 zemalja članica EU, 47 odsto građana sklono da veruje štampanim medijima, 46 odsto im ne veruje, dok je sedam odsto neopredeljeno. U Srbiji, međutim, 28 odsto građana veruje tim medijima, dok im 62 odsto ne veruje, a 10 odsto je neodlučno.
U slučaju radija prosek onih koji veruju tom mediju na nivou EU iznosi 59 odsto, a za televiziju je 50 odsto. Radiju ne veruje 34 odsto, a televiziji 46 odsto Evropljana. U Srbiji radiju je sklono da veruje 33 odsto, a televiziji 42 odsto građana. Tim medijima ne veruje 49 odsto, odnosno 55 odsto građana Srbije.
Istraživanje je pokazalo da najveće poverenje u medije, od članica EU, imaju skandinavske zemlje, Holandija, Nemačka i Austrija, a najmanje Grčka, Bugarska, Kipar, ali i Velika Britanija, gde štampanim medijima veruje samo 28 odsto građana.
U oblasti informisanja, najmanje poverenje u EU uživaju internet, sa 32 odsto, i društvene mreže sa svega 19 odsto, ali je taj postotak u Srbiji viši i iznosi 35, odnosno 25 odsto.
Ko koliko veruje političarima
Kada je reč o političkim partijama, ni u zemljama članicama ni u zemljama kandidatima to poverenje ne prelazi 50 odsto, s tim da je prosek na nivou EU 18 odsto, a u Srbiji 13 odsto. Partijama najviše veruju Holanđani i Šveđani, 44 odsto i 41 odsto, a najmanje Grci, Španci i Francuzi, gde je taj postotak jednocifren.
Nacionalnim vladama u 28 članica EU u proseku veruje 35 odsto građana, a ne veruje im 59 odsto. U Srbiji vladi veruje 37 odsto učesnika ankete, 55 odsto joj ne veruje, a osam odsto je reklo da ne zna. I dok u EU gotovo isto poverenje, odnosno nepoverenje kao i vlada uživaju i nacionalni parlamenti, u Srbiji poverenje u narodne poslanike im 28 odsto građana, a 63 odsto im ne veruje.
Pozitivnu sliku o EU ima 43 odsto ispitanih u zemljama članicama, što je tri odsto više nego na proleće 2018. godine. Jedna petina ima negativnu sliku, 36 odsto neutralnu, a jedan odsto ispitanih nije se izjasnilo. Sličan je rezultat istraživanja i u Srbiji, gde pozitivnu sliku o EU ima 42 odsto, negativnu 22 odsto, a neutralnu 34 odsto.
U svih 28 zemalja članica većina građana se osećaju kao građani EU, a u proseku taj postotak iznosi 71 odsto, s tim da je najviši u Luksemburgu, 89 odsto, a najniži u Bugarskoj, sa 51 odsto.
Na pitanje "šta za vas lično znači EU", na koje je bilo moguće dati više odgovora, u zemljama Unije za većinu građana to su bili odgovori "sloboda putovana, školovanja i zaposlenja bilo gde u EU", "mir", "evro" i "kulturna raznolikost". U Srbiji su za učesnike ankete najbitniji razlozi bili sloboda putovanja i rada u EU, ekonomski prosperitet i veći uticaj u svetu.
Standardni Eurobarometar za jesen 2018. godine sproveden je između 8. i 22. novembra na uzorku od 32.600 ljudi širom EU, u zemljama kandidatima Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj, i u nepriznatoj Turskoj republici severni Kipar.
.jpg "Vučić najavio novi narodni sabor u Nišu i da će do 28. juna preteći Tita, Miloševića i DOS")
.jpg)
Komentari 3
Boba Ns
Prva i veoma vidljiva u ovom momentu je iseljavanje naroda koji nesto vredi i zna
Ukoliko se ne uklopimo u EU, sve ali bas sve sto vredi ce otici jer jednostavno doci ce vreme kada ce se ljudi zapitati zasto vise ovde da se maltretiram kad mogu negde da za 10 godina rada zaradim i vratim se u Srbiju i uzivam do kraja zivota
Nasi troskovi zaivota su u zavisnosti od mesta gde zivimo su neuporedivo manji nego na zapadu i sa zapadnom penzijom ovde moze super da se zivi.
Ako bi smo se ubacili u EU tada sistem pomaze da se novopridosli priblize proseku, pa je tako Poljska ( podatak od pre par dana ) od kada je usla u EU dobila npovratnih sredstava 60 milijardi ( nije greska ) eura. Mi smo mali ali bi nam kapnulo cca 25.
Kakva se ulaganja se mogu napraviti sa tim novcem odmah?! Znate li koliko treba Srbija da radi da bi joj ostalo cisto za ulaganje 25 milijardi eura
No svi moji prijatelji koji zive napolju imaju nameru se vratiti u penziju ali njihova deca nikako
Kaze jedan klinac koji se rodio u CND: " Tata kad cemo kuci, ovde nema reda" Dete je u jednoj recenici sve reklo
Talac
Jedino mi je neopisivo zao sto samo bar jos Vojvodina mogla da se nekako provuce u poslednjem talasu 2013 sa Hrvatskom.
Apel
Na kraju procesa prosirenja, nakon svih poglavlja, doglavlja i bezglavlja, Srbija ce biti obezglavljena, obezljudjena, rascerecena. Nece se znati ko njome vlada, svi ce hteti da vladaju, a niko nece hteti da slusa. NVO sektor ce preuzeti vlast, ali ne i odgovornost, eksterni dokumenti (npr. Istanbulska konvencija, protokol iz Marakesa) ce se vrednovati vise id Ustava i Zakona Srbije!
Ni takva Srbija nece uci u EU, jer ce gradjani zemalja EU imati poslednju rec na referendumu. Taj referendum se ne moze namestiti.
O tome da ce nas prvo naterati da udjemo u NATO i uvedemo sankcije Rusiji ne treba ni govoriti, to se podrazumeva.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar