Često, umesto lekara, bude tužena bolica ili medicinska ustanova u kojoj lekar radi, jer se šteta na taj način lakše naplati, piše "Politika".
Osuđujućih presuda ima poprilično, one najteže budu "nadoknađene" s petsto hiljada dinara do milion, ali se o njima ne govori mnogo, mada bi trebalo, smatra dr Jelena Simić, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union".
Simić se specijalizovala da proučava s pravne strane njihove greške, na toj temi je i doktorirala, a nedavno je objavila i knjigu u kojoj je sabrala višegodišnja saznanja i podatke, uporedila Srbiju i svet, ali i napisala mnoštvo korisnih saveta za one koji bi da svoja loša iskustva u lečenju pretvore u kaznu i opomenu za lekare.
Parnice za nadoknadu štete su, prema rečima Simićeve, mnogo efikasnije, ali greške su nešto što se svuda sakriva i "stavlja pod tepih". Neželjeni efekti lečenja, drugo ime za lekarske greške, nisu podaci koje u Ministarstvu zdravlja revnosno prikupljaju i vode.
Dr Jelena Simić je od njih za svoja ažuriranja i praćenje stanja dobila najsvežije podatke za 2014. godinu. U proseku tih grešaka bude od dve do tri hiljade godišnje u Srbiji, napominje dr Simić za Politiku, ali pokrenutih postupaka bude svega petsto.
"Novčane kazne i parnice ni lekarima ne padaju lako, ali shvatila sam da im najteže bude kada im se ime objavi u 'Glasniku' Lekarske komore Srbije posle presude da nisu dobro radili. Sujetni su i bruka pukne među kolegama", napominje dr Simić.
Medicinsko pravo je posebna grana prava koja je kod nas tek počela da se izučava zahvaljujući profesoru Jakovu Radišiću, koji se tim temama bavio i pisao sredinom osamdesetih godina.
"Lekar može da odgovara na četiri načina. Prekršajno, kada se novčano kažnjava jer je recimo bio neljubazan ili u bolnici nije obezbedio neke neophodne uslove. Potom disciplinski - pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, može da snosi građansku odgovornost za naknadu štete i da bude krivično gonjen. Sva ta četiri postupka se mogu i istovremeno voditi. Jedna odgovornost ne isključuje drugu. I šta rade advokati? Njima je najlakše da idu na krivičnu odgovornost jer onda tužilac i tužilaštvo tokom istražnih radnji prikupljaju dokaze, što je jeftinije nego da se samoinicijativno kreće u parnicu za naknadu štete. Onda pacijent sam plaća veštaka, oko 30.000 dinara u proseku, već u startu mora da ima sve dokaze, što takođe puno košta. Kad to sve odradi tužilac i zaključi da nema krivične odgovornosti, advokat sve dobijeno preuzme i nastavi postupak za naknadu štete", opisuje pravnica suštinu primene u praksi.
To je taktika većine advokata, mada se Simićevoj čini da se neopravdano zanemaruje postupak za dokazivanje disciplinske odgovornosti lekara.
"Otkako je kod nas usvojen Zakon o zaštiti prava pacijenata, više se govori o statusu ljudi koji se leče i od 2000. godine se povećava broj parnica protiv lekara. Vode se uglavnom dve vrste sporova - jedna zbog lekarskih grešaka, odnosno nesavesnog lečenja, a druga je zbog neadekvatno pruženje informacije. Kada idemo na različita savetovanja, oni uzvraćaju da nemaju vremena da detaljno objašnjavaju starijim ljudima medicinske stvari jer oni čestone razumeju šta im se govori, dok pred ordinacijom pri dnu strane svog izveštaja da je pacijent obavešten o dijagnozi i terapiji i misle da su se time pokrili", navodi sagovornica Politike.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 19
Miki
pravi opalim te g...
tuzno
Primetio sam da dosta lekara bilduje ne bi li delovali jos grozomornije .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar