Proteklih godina zabeleženi su teroristički napadi u nekoliko država Evrope, a oni koji su najviše pogodili kontinent dogodili su se u Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj. Porazom Islamske države postavilo se pitanje kako sprečiti nove napade u Evropi nakon povratka ratnika sa ratišta u Siriji, Iraku.
Međutim, ovo je samo jedna od velikog broja nepoznatih kada su u pitanju džihadistički pokreti, koji imaju iskrivljenu sliku Kurana i islama kao religije. Islamolog i direktor Balkanskog centra za Bliski istok Ivan Ejub Kostić ukazuje na to da je pitanje islamskog ekstremizma kompleksno.
Današnji ekstremizam ima svoje korene još u kolonijalnom periodu s kraja 19. i početkom 20. veka, ali i neokolinijalnom periodu nakon borbe za nezavisnost bliskoistočnih zemalja. Autoritarni diktatori sprovodili su agresivnu politiku prema pokretima koji su se vodili islamskim idejama, što je dovelo do radikalizacije.
"Tu je naravno došlo do velike radikalizacije. Pedesetih ste pod Naserom imali veliki pogrom nad Muslimanskom braćom, posle toga su došli i Hafiz el Asad, pa Mubarak. U celoj toj priči imamo i period nakon 2000. godine, 'rat protiv terora' i ta čuvena ideja o širenju demokratije na Bliskom istoku, koja je donela sa sobom, da tako kažem, i mnogo toga lošeg. Vremenom su se to nezadovoljstvo i angatonizam izoštrili do krajnjih granica i mi danas spletom različitih okolnosti imamo radikalnu interpretaciju, odnosno pozivanje na nekakvu interpretaciju islama", kaže Ivan Ejub Kostić.
Spoljno-politički komentator Boško Jakšić izneo je nalaze Londonskog instituta za praćenje nasilja i terorizma, po kojem je u 2018. godini zabeleženo oko 15.000 terorističkih napada u svetu, što je za gotovo trećinu manje nego u 2017. Kada je u pitanju Balkan, Jakšić ističe da islam, koji je vekovima prisutan na ovim prostorima, nije imao radikalno obeležje. Međutim, jednačina se promenila ratom u Bosni i Hercegovini, kada dolaze mudžahedini. Ono što je opasno, kaže, naišli su na plodno tlo.
"Islam je, kao i druge religije, zloupotrebljen u našim etničkim sukobima. Radikalizacija po verskoj liniji pomagala je radikalizaciju po nacionalnim šavovima u ovoj zemlji. Kosovo je, po broju stanovnika, zemlja broj jedan po izvozu radikalnih islamista koji su pridružili borcima kalifata, za njom ide BiH. Porazom Islamske države dolazimo do teme koje se plaše i svi u Zapadnoj Evropi, koja je dala neuporedivo više radikalnih islamista, a to je - šta će biti kada se ti ljudi vrate? Sve zemlje regiona preduzele su određene pravne mere, pojačana je krivična odgovornost, koja mnogo više važi i sprovodi se za one koji su išli da ratuju 'za Alaha', nego za one koji su po Ukrajini ratovali za Putina", objašnjava Jakšić.
Rizik za pojavu nasilnog ekstremizma među stanovništvom pojavio se i sa migrantskom krizom. Samo kroz Srbiju je prošlo više od milion izbeglica i migranata, a njihov prolazak izazvao je nezadovoljstvo dela građana. Istraživanjem o pojavi nasilnog ekstremizma i radikalizacije u kontekstu migrantske krize u Srbiji bavila se istraživačica na Fakultetu političkih nauka Tijana Rečević.
Ukoliko se pogledaju politički, ekonomski, socijalni ili kulturološki faktor, može da se dođe do zaključka, kaže Rečević, da je i migrantsko i lokalno stanovništvo podložno nasilnom ekstremizmu ili radikalizmu. Verovatno je i samorazumljivo, dodaje naša sagovornica, što je migrantsko stanovništvo dodatno ranjivo, zbog čitavog iskustva i patnje.
"Faktori su toliko kompleksni i međusobno povezani da je jako teško govoriti kada bi do neke radikalizacije migrantskog stanovništva uopšte moglo da dođe. U Srbiji imate percepciju privremenog karaktera krize koja u velikoj meri utiče na sve faktore. Do sada se pokazalo da je ta percepcija privremenosti u stvari možda i najjača brana nekoj radikalizaciji i pojavi jačeg antimigrantskog sentimenta", poručuje Tijana Rečević.
Boško Jakšić (Foto: D. Perišić)
Desnica u Srbiji
Kod ekstremnih desničara u Srbiji postoji nekoliko neprijateljskih narativa. Opasnost "preti" od komunista, ustaša, ali su kao neprijatelji prikazani i zapad, ali i muslimani, što se često koristi u istorijskom kontekstu. Ivan Ejub Kostić ukazuje na to da postoje razlike između poimanja desnice u Francuskoj ili Holandiji sa onim što postoji u Istočnoj Evropi i Srbiji, gde desničarski pokreti nastupaju uglavnom sa klerikalno-nacionalističkog diskursa.
"Ono što je njima zajedničko jeste da oni stvaraju jednu potpuno mitsku i iracionalnu sliku o nekakvoj najezdi muslimana, da će se dogoditi nekakva šerijatizacija Evrope i slično. U Srbiji postoji jedan drugačiji vid islamofobije i antimuslimanskog sentimenta, on se više vezuje za istorijsko nasleđe, a to je da je u samoj formaciji srpskog nacionalnog identiteta bilo oslobađanje od Osmanlija i percipiranje muslimana kao arhetipskog 'drugog'. To je vrlo važno", smatra ovaj islamolog.
Za Boška Jakšić vlast u Srbiji se u trenucima migrantske krize, kada su države oko nje počele da postavljaju ograde i žice, ponela iznenađujuće tolerantno. Ipak, ističe da to ne znači izostanak latentne opasnosti da krizu iskoristi ovdašnja desnica u političke svrhe. Pitanje je, kaže, koliko bismo zaista bili tolerantni kada bi se izmenili određeni uslovi, dodajući da možda nemamo mnogo primera islamofobije, ali imamo primere rasizma, što pripada istom korpusu.
"Nismo mi baš tako tolerantni kao što volimo da mislimo o sebi, ali na svu sreću nismo dovedeni u situaciju koja će do maksimuma ispitivati našu tolerantnost, pa onda to važi i za ovu islamofobiju. Ona je više puzajuća, kao što ni antisemitizam nije izrazit u Srbiji, ali ima incidenata, pristuan je, nije uklonjen. Ono što je mnogo veći motiv desničarima u Srbiji je nacionalizam koji je zamotan u oblak tamjana i istorije", kaže Jakšić.
Spoljno-politički komentator dodaje da je migrantska kriza u najvećem delu Evrope izbacila ono što se danas naziva "populistička desna internacionala", koja svoje najveće predstavnike ime u liderima Poljske i Mađarske, dok je novu ikonu dobila i u ministru unutrašnjih poslova Italije Mateu Salviniju.
Ivan Ejub Kostić primećuje da, na primer, u Francuskoj postoji više direktnih napada na muslimane, nego u Srbiji, jer se ovde radi o autohtonim muslimani koji na Balkanu žive vekovima.
"Međutim, onda izbiju sukobi tokom 20. veka gde se dogode egzodusi, genocid, etnička čišćenja muslimanskog stanovništva, sistematično proterivanje i ubijanje. To je jedna vrlo kompleksna priča. Dodao bih da se desnica u Srbiji u nekoj meri koristi migrantskom krizom, ali oni veći akcenat stavljaju na mitske predstave koje su vezane za prošlost i tu je njihovo težište antimuslimanske mržnje", kaže Ejub Kostić.
Tijana Rečević (Foto: D. Perišić)
On ukazuje i na to da postoji problem što u Srbiji postoje dve islamske zajednice, koje pretenduju da dobiju status zakonski priznatih, te se stvara nezdrava situacija. Opasnost vidi i u tome što u Beogradu većina molitvenih prostora nema imame i mogu biti zloupotrebljeni od strane onih koji imaju neku agendu.
Iako je Srbija bila tranzitna država na Balkanskoj ruti, migrantska kriza nije dospela na vrh političke agende. Tijana Rečević smatra da se Srbija pojavila kao neočekivani "dobri momak", jer je nije zahvatio jak rast populizma na talasu antimigrantskog sentimenta, kao što je slučaj sa nekim demokratijama u Evropi.
"Ako pogledate aktivizam radikalne desnice u Srbiji videćete da su se jedine ozbiljnije antimigrantske aktivnosti desile na samom početku migrantske krize. Javno mnjenje vrlo često prati partijske politike u pogledu migracija. Samim tim ako migrantsko pitanje dođe u politički diskurs ono dobija legitimitet, pogotovo ako ga usvoje mejnstrim partije, tada je efekat na lokalno stanovništvo još veći, nego kada ga usvoji radikalna desnica. Do efekta dolazi tek kada neke glavne, relevantne partije usvoje antimigrantske stavove, a to se kod nas nije desilo", ukazuje Rečević.
Kroz rad na istraživanju "Nasilni ekstremizam i radikalizacija u kontekstu migrantske krize" Rečević je razgovarala i sa predstavnicima radikalno desničarskih pokreta, koje je upitala šta bi bili okidači da počnu sa sprovođenjem antimigrantske politike i izdvojila su se dva razloga. Prvi je da jedan broj migranata odluči da ostane u Srbiji, a drugi da oni koji su izazvali krizu, misli se najčešće na EU, uskrate fondove za finansiranje svega što je neophodno u situaciji migrantske krize.
Terorizam nije poražen
Australijski muzičar Nik Kejv peva kako je mislio da je ropstvo pobeđeno, pa se potom pita kako je moguće da je "nestalo", a da je opet "proturilo svoju ružnu glavu". I to ropstvo može biti zamenjeno drugim pojmovima, na primer, terorizmom. I Boško Jakšić ukazuje da pobeda protiv jedne grupacije ne znači poraz terorizma.
"Imali ste slučaj kako je Bin Laden fizički eliminisan, ali "bin ladenizam" je ostao živ. Zapad ne menja suštinski odnos prema tom svetu. Ne ulaže da bi ih obrazovao, da bi im omogućio bolju zdravstvenu zaštitu, da idu na fakultete. To je nešto što regrutuje bes. Taj bes dovodi do toga da je, ako ga pratimo poslednjih decenija, svaka nova teroristička grupa opasnija od prethodne, ubojitija od prethodne, ideološki zaslepljenija od prethodne, bogatija od prethodne. To je jedna spirala za koju, nažalost, ne vidim da je presečena, ali je naša sreća što smo mi na periferiji tog ciklona, tako da bolje prolazimo od mnogih drugih", smatra on.
Od 2011. do početka 2015. godine Srbija je imala pet azilnih centara, a danas ima 18 prihvatnih centara, što znači da postoji barem 18 opštine gde je prisutno migrantsko stanovništvo, ukazuje Tijana Rečević.
"U tim opštinama, kada popričate sa predstavnicima lokalnih samouprava, građana, organizacija, shvatićete da svaka od njih ima različite vrste nezadovoljstva. Najefikasnija strategija sprečavanja radikalizacije je uspešnost socijalne integracije, što ne možete da preduzmete ukoliko nemate stanovništvo koje ostaje. Takođe, važno je i da se prepoznaju novi problemi koji se razlikuju od onih iz 2015. godine i da se oni na pravi način rešavaju", zaključuje Tijana Rečević.
Na tribini je rečeno i da Srbija ima Nacionalnu strategiju za sprečavanje terorizma i borbe protiv nasilja, kao i da postoji saradnja sa zemljama u regionu kako bi se sprečilo terorističko delovanje.
.jpg "Šešelju treba da se sudi u Srbiji, ali tužilac")
.jpg "Privedeni jer su na društvenim mrežama pozivali na svrgavanje Vučića")
.jpg "U Čačku skupština prvi put zakazana za subotu: Opozicija poziva građane da se okupe")
Komentari 1
I treba
Tako je to u kosmosu, postoje razni zakoni...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar