U NALED-u je rečeno Tanjugu i da bi ozakonjenje moralo da glasi na kupce umesto na nesavesne investitore čiji odnosi sa državom ne treba da se tiču građana koji su legalno kupovali stanove.
U Ministarstvu građevine kažu za Tanjug da se radi na ubrzanju procesa ozakonjenja objekata i da su već odredili kvote i norme za postupanje po predmetima tako da jedan zaposleni na poslovima ozakonjenja treba da donese 30 rešenja o ozakonjenju mesečno i obradi dnevno 15 zahteva.
U Ministarstvu podsećaju da je Zakon o ozakonjenju objekata stupio na snagu 27. novembra 2015, a njegove izmene i dopune 6. novembra 2018. i ističu da je u prethodnih 15 godina na osnovu svih ranijih zakona koji su uređivali oblast legalizacije objekata doneto svega oko 151.000 rešenja o legalizaciji, dok je na osnovu Zakona o ozakonjenju objekata, za nešto više od tri godine njegovog sprovođenja, doneto 210.000 rešenja o ozakonjenju.
Dodaju, takođe, da su u cilju bržeg sprovođenja ozakonjenja pokrenuli inicijativu i da je vladina komisija dala saglasnost za dodatno angažovanje ukupno 1.056 ljudi na poslovima ozakonjenja, a na osnovu potreba koje su iskazale sve jedinice lokalnih samouprava.
"Lokalne samopurave imaju sve uslove i zakonske i kadrovske da taj važan zadatak koji se obavlja u javnom interesu Srbije uspešno privede kraju do 2023. godine, koji je kao rok za završetak predmeta dat poslednjim izmenama i dopunama zakona", navode u Ministarstvu građevine.
Konsultant NALED - a za regulatorna pitanja Đorđe Vukotić je rekao Tanjugu da je ozakonjenje oko dva miliona bespravnih objekata, od čega su polovina stambeni, ogroman posao i da je problem u tome što ima više kriterijuma za ozakonjenje različitih objekata, čime se taj proces komplikuje.
"To je vrlo krupan zalogaj ako procedura nije potpuno jasna. Zato predlažemo da se ta procedura pojednostavi i bude potpuno jasna i univerzalna za sve nelegalne objekte, a da pitanja koja ne interesuje savesne vlasnike budu rešavana između investitora i države", kazao je on.
Objasnio je da u zakonjenju postoje dva glavna slučaja: treba ozakoniti objekte koji trenutno nemaju upotrebnu dozvolu, a gde ima različitih vrsta objekata građenih bez građevinske dozvole, kao i ozakoniti objekte pravljene uz građevinsku dozvolu.
Naveo je da, na primer, ima objekata za koje nije izdata upotrebna dozvola zato što nije plaćen doprinos za uređenje građevinskog zemljišta ili zato što su probijeni gabariti predviđeni dozvolom - sazidano je više spratova ili su sazidani stanovi veći.
"Naša ideja je bila da se u odnosu na sve te objekte primeni jedinstveni princip i da ozakonjenje svih tih objekta bude moguće, kao i da se propiše potpuno identičan postupak ozakonjenja. A, da se eventulno neregulisani odnosi između investitora i Direkcije za građevinsko zemljište rešavaju na drugi način. Jer, šta nekoga ko je kupio stan sa građevinskom dozvolom briga da li je investitor platio doprinos za uređenje građevinskog zemljišta", naveo je Vukotić.
Istakao je da direkcija može to da naplati potpuno nezavisno od postupka ozakonjenja.
Kaže da je paradoks to što je najkomplikovaniji postupak ozakonjenja upravo u situacijama kada se odstupilo od građevinske dozvole iako je tu reč o najsavesnijim kupcima. Zato NALED smatra da je sasvim logično da se taj objekat ozakoni na ime savesnog kupca umesto, kao što je to sada slučaj, na ime investitora koji po pravilu nije korektan, rekao je Vukotić.
"Svedoci smo iseljenja porodica iz takvih stanova. Odjednom se pojavljuje neki poverilac koji je naknadno stekao to svoje potraživanje i stavlja šapu na njihov stan. Zato rešenje o ozakonjenju ne sme da bude na ime nesavesnog investitora. Sa druge strane, najednostavnije je ozakoniti objekte koji su najnezakonitiji, na primer, objekti zidani u nekom parku bez građevinske dozvole, pošto nema odstupanja od građevinske dozvole niti potraživanja od direkcije. Tako se stvara ogromna pravna nesigurnost, jer čak i ako takvo ozakonjenje prođe u praksi, postavlja se pitanje da li ona mogu da budu preispitana. Sa druge strane, vi ste ograničili na pet godina proceduru ozakonjenja i rekli ste da ako se objekat ne ozakoni da će se rušiti. Uz to ste i zabranili promet takvih objekata i priključenje na infrastrukturu."
To bi značilo, objašnjava Vukotić, da se može doći u situaciju da neko koristi takav objekat i da je već priključen na struju, ali da ne može naknadno da se priključi na vodovod i kanalizaciju.
Vukotić je rekao i da ako vlast kaže da će nešto srušiti po isteku predviđenog roka onda treba da bude dosledna i to zaista uradi.
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
.jpg "Odloženo suđenje roditeljima masovnog ubice u Ribnikaru: Maloletnik dobio status oštećenog")
Komentari 4
Znam
Znate li kako izgleda, kada se nekom sirotom seljaku koji jedva preživljava, staračkoj porodici, poljoprivredno zemljište registruje kao građevinsko, pa im se pošalje porez od nekoliko desetina hiljada dinara umesto nekoliko stotina dinara?
Ako neko ima interes, ljudi se izbace sudskim izvršiocem iz kuće kao beskućnici.
I sve buide regularno, zemlju otme lokalna vlast i prisvoji da prodaje po volji i svi slave uređenu Evropu i ozakonjenje.
Ex In
Nekima ne bi odgovaralo ni da im legalizujete objekat i još doplatite, jer im odgovara da ne plaćaju porez na uknjižen objekat.
Posebno pitanje je što se legalizacijom abolira za uičinjeno krivično delo bespravne gradnje i pri tome ne plaća "oportunitet" već se prolazi ponekad i 100 puta jeftinije!
Imam puno zamerki za Šumarca, ali je on jedini pokušao da ovo PRETEŠKO pitanje nekako rešava još davne 2003. godine. Naravno neuspešno, jer su, pored svih drugih problema, ovi što su uglavnom sad vlast povikali. "Legalizacija je pljačka.!
Kasniji ministri sve gori od goreg, računajući i onog jedinog građevinca među njima.
Мунгос
Иначе, ово Министарство је за 3 године легализовало 0,01% нелегалних објеката, а за 20 година сва ранија министарства су легализовали 0,005% објеката, што представља 2 пута већи учинак данашњег министарства од свих претходних. Браво.
НАЛЕД, то је скраћени назив од Национална Алијанса за Локални Економски Развој.
Логички гледано, скраћеница би требало да се пише као НАЛЕР.
Да не би неки мангупи исмејавали ову озбиљну и виталну организацију и говорили да је она На Лер, одлучено је да скраћеница буде На Лед.
Иначе, велики значај ове Алијансе је у томе што бесплатно пише законе свим министарствима у Србији. Па зато, хвала богу, држимо и солидан рекорд по броју донесених закона. Тако да свима можемо послужити као доказ оне чувене латинске пословице:
„Res publica coruptisima, plurimae leges.“
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar