Nasleđe ratova devedesetih, pitanje granica sa okolnim državama, procesuiranje ratnih zločina, samo su neka od pogonskih goriva koje ovdašnji političari koriste onda kada im je potrebno da fokus javnosti prebace na zaoštravanje odnosa sa susedima, a pažnju skrenu sa tema kao što su plate, nezaposlenost i korupcija.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov poručuje da imamo dva realna žarišta potencijalnih sukoba, a to je pitanje Kosova, ali i "latentni bolesnik na Balkanu" - Bosna i Hercegovina.
"Ipak, mislim da rata na Balkanu ne može da bude trenutno, ukoliko se ne desi neki veći globalni dar-mar. Jedna situacija je bila 90-ih, imali smo stabilnu Evropsku uniju, globalna situacija je bila stabilnija. I oni na Zapadu koji su na neki način podržavali raspad Jugoslavije bili su sigurni da se taj sukob neće preliti van granica regiona. Sada, u ovoj situaciji gde imamo krizu u EU, globalnu krizu, krizna žarišta u bliskom okruženju, nije sasvim sigurno da jedan rat na Balkanu ne bi mogao da se prelije preko granice i izazove ozbiljnije posledice u globalnim razmerama", ocenjuje ovaj politikolog.
Tabloidi "Srpski telegraf" i "Informer" od aprila 2016. do aprila 2017. godine na svojim naslovnim stranama su 265 puta najavili ratove sa susednim zemljama ili alijansama. Po njima, Srbiji prete praktično svi susedi, a pretenzije prema srpskim teritorijama, zasad, jedino nije iskazala Rumunija. Osim toga, u 2018. godini svaki treći tekst o Kosovu na naslovnoj strani sugerisao je neko nasilno rešenje, ukazuje istraživač medija i urednik "Fake News Tragača" Stefan Janjić.
U svom izveštavanju ovi tabloidi se najčešće oslanjaju na anonimne izvore, "dobro obaveštene izvore", dok konkretnih imena nema.
"Mislim da je cilj da se u javnosti stvori utisak da tu ipak ima nečega. Ratovi se svakodnevno najavljuju, a ničega nema već godinama, ali ako se to stalno potencira onda možda neko pomisli kako ipak postoji nečiji interes da nas napadne. To je zbirka antologijskih budalaština i u tom smislu sve je jasno, sve je vidljivo i prozirno", kaže Janjić.
Aleksandar Popov (Foto: D. Perišić)
On dodaje da živimo rečenicu iz romana "Zablude svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića kako "rat još uvek nikada neće početi".
Penzionisanom profesoru Fakulteta političkih nauka Radetu Veljanovskom ne deluje kao da je rat odmah iza ćoška. Ipak, uvek postoji strah da bi se, ukoliko bi izbio neki lokalni sukob, a jedna sila podržala jednu stranu, a druga drugu, došlo u situaciju gde ima previše žrtava i razaranja.
"Činjenica da se kod nas prolongira rešenje pitanja Kosova, jeste zato što svet očekuje od Aleksandra Vučića da reši to pitanje, a on je svestan da kada reši to pitanje na način na koji svet od njega očekuje da to uradi, njega više nema na tom mestu, neće imati više podršku ni sveta, a ni onih koji ga sada u velikoj meri podržavaju. Iz toga sada, nažalost, proizilazi ta indikacija da neko želi da napravi od Srbije ring za sukob Amerike i Rusije. To su neozbiljni, negodovorni ljudi i krugovi, koji ne shvataju da posle takvog sukoba ringa više nema. To se nekim državama već dogodilo", ukazuje Veljanovski.
Aleksandar Popov ukazuje i na to da je problem što je EU u dubokoj krizi, te da su se pojedine države, poput Mađarske i Poljske, odmetnule. Došlo se i do zapuštanja pitanja kao što je proširenje i pitanje uticaja EU na Balkanu, što je otvorilo vrata evroskepticizmu i autoritarnim režimima. Sve jači uticaj imaju Amerika, Rusija, ali i Turska. Upravo njihovo prisustvo i nadmetanje preko leđa balkanskih država predstavlja potencijalnu opasnost.
Mišljenje Popova je da je razgraničenje ta ključna reč koja se pojavila u procesu između Beograda i Prištine. Sam termin je, kako kaže, unela Amerika. Razgraničenje bi na mikroplanu moglo da znači da Kosovo prepušta Srbiji sever, koji je, po mišljenju Popova, prazan od resursa, a da za uzvrat dobije Preševsku dolinu, gde je značajan i Koridor 10. To bi na mikroplanu moglo da bude dobro, ako bi sve strane bile namirene.
"Vučić može da kaže kako je dobio nešto, a nije izgubio sve, što je njegova stara teza. Međutim, onda se otvara pitanje Republike Srpske, sama Ana Brnabić je pitala - ako može Kosovo, što ne bi mogla Republika Srpska? Dolazimo do teze britanskog stručnjaka za geopolitiku koji je objavio da neće biti mira na Balkanu dok se ne naprave Velika Srbija, Velika Hrvatska i Velika Albanija. Svako ko se imalo razume u politiku, zna da toga ne može da bude bez rata. Ovde ako krene ta priča sa razgraničenjem onda se odmah otvara pitanje Bosne i Hercegovine i pripajanja Republike Srpske Srbiji, a ta teza odavno kola među srpskim političarima, a da ne pominjem Dodika kojem je to mantra. Gde je onda kraj tih priča, to je veliko pitanje", dodaje Popov.
Rade Veljanovski (Foto: D. Perišić)
Ratnohuškačkim novinarstvom u doba mira tabloidi kreiraju karaktere likova, pa se unapred zna da će Albanac ili Hrvat u startu biti prikačeni za nekoga u negativnom kontekstu. Stvara se crno-bela slika, oličenja dobra i zla, zbog čega Stefan Janjić smatra da je ono što se može naći u tabloidima svojevrsna savremena bajka za širu populaciju.
Jedina šarolikost je u tome što se koriste brojni izrazi kojima bi se opisao neki sukob. Samo neki od njih su haos, invazija, zavera, pokolj, zločin, masakr, agresija. Takođe, motivi zbog kojih bi Srbija bila napadnuta nisu potpuno jasni, pa se stiče utisak da iza svega stoji "ludačka želja za osvetom, ratovanjem".
"Teško je pronaći reči za ono što vidimo na naslovnim stranama tabloida zato što su one došle do nekakve krajnosti, ne znam šta više novo može da se iskoristi", poručuje Janjić.
Međutim, nisu samo tabloidi ti koji se "primaju" na ratno izveštavanje onda kada rata nema. Nakon što su mediji objavili kako će albanska teroristička organizacija ANA napasti srpske enklave na Kosovu, što je bilo bazirano na video snimku starom osam godina, u "Politici" je objavljen tekst u kojem analitičari navode koje su enklave najugroženije.
"Time stvaraju paniku, koja je krivično delo. Dakle za širenje lažnih vesti je propisana i zatvorska i novčana kazna, ali niko to ne sankcioniše. Nema odgovornosti jer nje nema ni na jednom drugom polju. Ne vidim ovo kao neki izuzetak. Građani su medijski vrlo nepismeni, ali zadržavam jednu dozu optimizma. Nadam se da mlade tabloidi uopšte ne zanimaju, oni gledaju jutjubere, tu takođe postoji gomila bezvrednog sadržaja, ali nema nacionalizma", dodaje Janjić.
Rade Veljanovski, koji se novinarstvom bavio i u doba uspona nacionalizma i početka ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, kaže da su mediji tada bili prethodnica onome što će se desiti u krvavim sukobima devedesetih. Međutim, ukazuje na to da svaki mir sadrži klice nekog budućeg sukoba, jer se stvari ne završavaju na način na koji bi trebalo. U Srbiji se nije dogodilo suočavanje sa prošlošću, nije se dogodilo ono što se dogodilo u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, proces denacifikacije.
Podseća da su u tadašnjoj vlasti Srbije učestvovali oni koji danas čine vlast - Vučić, Vulin, Dačić i ostali. Po njegovim rečima, ne mogu oni koji su bili uzročnici ratova devedesetih da budu uzročnici saniranja posledica tih ratova. Situacija nije ništa bolje ni u Hrvatskoj, ali ni u Bosni i Hercegovini.
"Mi danas živimo u dobu autoritarne manipulacije, jer sva ta priča o potencijalnom mogućem ratnom sukobu, jeste manipulativna strategija vlasti, koja u saradnji sa tzv. medijima i tzv. novinarima rasipiruje priču o stalnoj ugroženosti. Centar za bezbednosne politike je radio istraživanje koje pokazuje da kako Kosovo odskoči kao tema u dnevno-informativnoj agendi, tako odmah padne interesovanje za korupciju, ljudska prava, plate, penzije. To jednoj autoritarnoj vlasti odgovor i to treba što duže da traje", smatra Veljanovski.
Dodaje i da se stalno napadaju neki strani plaćenici, ali niko da kaže "da će nam glave doći domaći plaćenici, pogotovo u sferi medija", jer veliki deo javnog novca odlazi onim medijima koji održavaju atmosferu straha i potpune dezinformisanosti.
Na tribini je rečeno i da se, svaki put kada se zaoštravaju odnosi na ovim prostorima, uvlači čitava nacija, pa se zaboravlja na muke. Iste matrice se koriste i u drugim državama regiona.
.jpg "Rok za prvu ratu poreza na imovinu je dan pre Sretenja: Novosađani plaćaju za oko 15 odsto više")
Komentari 23
Мунгос
Није комунизам пао падом Берлинског зида, комунизам је пао доласком Злободана Милошевића на власт у Србији.
SrBkinja
NS Citizen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar