Ko su novi ministri Vlade Srbije?

Koalicioni partneri su juče, posle nekoliko dana natezanja, ipak imali konačan spisak nove preraspodele vlasti.

Dogovoreno je da G17 plus dobije jednog potpredsednika Vlade koji će biti zadužen za privredu i regionalni razvoj, a njihov novi ministar Predrag Marković, bivši predsednik Skupštine Srbije, dobiće ministarstvo za kulturu, informisanje i informaciono društvo, saznaje "Blic".   

Što se DS tiče, posle intervencije potpredsednika stranke i glavnog čoveka za Vojvodinu, Bojana Pajtića, resor poljoprivrede će zadržati Saša Dragin, dok će ministar tgrovine Slobodan Milosavljević ipak morati da ode. Njegov resor biće pripojen finansijama i novi ministar će biti Božidar Đelić. Ministarstvo za ljudska prava biće pripojeno državnoj upravi, gde je ministar Milan Marković, a ne ministarstvu pravde. Neposredni efekat rekonstrukcije Vlade će najverovatnije biti smanjenje efikasnosti, jer ministri moraju da se upoznaju s novim poslovima.

Vladu na okupu drži samo računica vladajućih stranaka da će bolje proći na sledećim izborima ako u kampanju krenu s pozicija vlasti, a u rekonstrukciju ministarstava se ulazi samo da bi se prikupili politički poeni umesto da bi se povećala efikasnost i skupila nova energija za velike poslove koji slede u predizbornoj godini. U smanjivanje broja ministarstava ulazi se veoma kasno (manje od godinu dana do zvaničnog roka za raspisivanje izbora) i ne menja se koalicioni sporazum u koji je ugrađen princip partijske feudalizacije (resori se dele zavisno od novca koji donose, a ne po principu stručnosti ministara kojima su dodeljeni). Najveći apsurdi podele ministarskih resora između stranaka su ostali zahvaljujući novom principu sažimanja više ministarstava u jedno.

Rekonstrukcija samo šminka

Vladimir Gligorov s Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da rekonstrukcija može da dovede i do novih problema. "Neposredni efekat rekonstrukcije Vlade će najverovatnije biti smanjenje efikasnosti, jer ministri moraju da se upoznaju s novim poslovima, bilo da preuzimaju nove obaveze ili su sasvim novi na poslu. Za eventualno povećanje efikasnosti kasnije neće biti vremena jer će izbori zaokupiti pažnju svih", kaže Gligorov za "Blic".  

Na pitanje šta stranke žele da postignu nelogičnim spajanjem i razdvajanjem resora, Gligorov kaže da "verovatno DS i SPS računaju da lakše mogu da kupe veći broj glasova i budu u boljem položaju kod koalicionih pregovaranja posle izbora". "Što se poremećenih odnosa u koaliciji tiče, to je pitanje samo za G17 plus. Ostali bi najradije da se od te stranke distanciraju. G17 teško može da pređe cenzus ukoliko ne ostavi utisak da će posle izbora biti koalicioni partner DS. Tako da se ovde u velikoj meri radi o sudbini G17 plus, zapravo o tome hoće li preživeti i sledeće izbore", smatra Gligorov.   

Zoran Lučić, direktor Cesida, smatra da "promene u svakom timu mogu imati pozitivan efekat", ali da dolaze suviše kasno i da način rekonstrukcije Vlade ostavlja mnogo pitanja o pravim motivima vladajućih stranaka da u to sada uđu. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, kaže da je rekonstrukcija Vlade potrebna da bi se "kanalisalo nezadovoljstvo građeno u pozitivnom smeru i da bi se, nakon dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, ušlo u mirnu predizbornu kampanju".