Babićev vozač se sumnjiči za blaži oblik teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja

Kako je za Insajder izjavio portparol Osnovnog tužilaštva u Nišu, u ovom slučaju nije doneta naredba o sprovođenju istrage, jer se to ne radi u slučajevima kada je zaprećena zatvorska kazna do osam godina zatvora. To je moguće samo ako se S.D. sumnjiči da je teško delo protiv bezbednosti saobraćaja počinio iz nehata.

"Nema naredbe o sprovođenju istrage, jer se ona ne donosi u slučajevima kada je za neko krivično delo zaprećena kazna do osam godina zatvora. Trenutno je ovaj slučaj u fazi sprovođenja dokaznih radnji", kažu u Osnovnom tužilaštvu u Nišu, a prenosi Insajder.

Nesreća na naplatnoj rampi u Doljevcu dogodila se 31. januara, kada je, kako se sumnja, vozač automobila "škode superb" S.D, u kojoj se nalazio tadašnji direktor Koridora Srbije Zoran Babić, pri velikoj brzini naleteo na "opel", u kojem je stradala S.G, dok je još pet osoba povređeno.

Kako je tada saopšteno, S.D. se sumnjiči da je počinio krivično delo protiv bezbednosti saobraćaja, za koje je, u slučaju smrtnog ishoda maksimalna kazna do 12 godina zatvora.

Međutim, prema Krivičnom zakoniku, ukoliko je teško delo protiv bezbednosti saobraćaja u kome je došlo do smrti počinjeno iz nehata, maksimalna zatvorska kazna je osam godina. U tom slučaju vodi se skraćeni krivični postupak.

S tim u vezi, novinari Insajdera su Osnovnom tužilaštvu u Nišu uputili pitanja zašto se S.D. sumnjiči za delo za koje je zaprećena kazna do osam godina zatvora, imajući u vidu da je u nesreći stradala jedna osoba. Takođe, od Tužilaštva su tražili i informacije kojom brzinom je vozio S.D, neposredno pre i u trenutku udesa na naplatnoj rampi u Doljevcu. Odgovore nisu dobili do trenutka objave ovog teksta.

S.D, koji je inače kao vozač zaposlen u Koridorima Srbije, uhapšen je tek dan nakon nesreće i njemu nije određen pritvor. Kako je Sud tada objasnio, on je čitav dan nakon nesreće bio na slobodi, pa je za to vreme mogao da utiče na svedoke, te je pritvor suvišan.

Na fotografijama sa mesta nesreće, koje su objavljene u medijima, videlo se da je prvi automobil odbačen nekoliko desetina metara dalje, dok je od jačine udarca uništeno vozilo marke "opel" koje se nalazilo u sredini i u kom je bila žena koja je u sudaru poginula.

Kako je izjavio načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov, do nezgode je došlo kada se vozilo u kojem je bio Babić nije zaustavilo kod naplatne stanice Doljevac, već je udarilo u vozilo "opel astra", koje je stajalo u redu za čekanje na naplatnoj stanici. Arsov je dodao i da se vozilo u kojem je bio direktor Koridora kretalo velikom brzinom.

"Od siline udara vozilo 'opel astra' se pomerilo napred i udarilo u vozilo Folksvagen pasat, koje je takođe bilo zaustavljeno na naplatnoj stanici i čiji je vozač plaćao putarinu", rekao je Arsov.

Dan posle nesreće, Zoran Babić saopštio je da podnosi ostavku na mesto direktora Koridora Srbije.

Da se nije dogodila ova nesreća, javnost verovatno ne bi ni saznala da je bugarska kompanija Trejs, koja izvodi radove na Koridoru 10, na osnovu potpisanog ugovora bila u obavezi da Koridorima Srbije obezbedi 12 automobila. Do trenutka sudara, Trejs je obezbedio 10 vozila, a njihova nabavka ušla je u cenu koja je plaćena za izgradnju autoputa.

Na taj način, Koridori Srbije izbegli su obavezu da za nabavku automobila raspišu poseban tender i da mimo javne kontrole kupe automobile i to novcem svih građana.

Prema podacima koje su Koridori dostavili Insajderu, dva automobila "škoda yeti" i "škoda oktavia" plaćena su oko 35.000 evra dok je "škoda superb" koja je učestvovala u udesu na naplatnoj rampi Doljevac, plaćena nešto više od 27.000 evra što je i okvirna tržišna cena.

"Svu opremu i vozila Koridori Srbije su već platili kroz redovne mesečne privremene situacije, ali ugovornim odredbama je predviđeno da se ta oprema i vozila prenose u vlasništvo Koridora Srbije na kraju projekta, kada se vrši i primopredaja izgrađenog objekta, odnosno deonice autoputa", kažu u Koridorima Srbije uz dodatnu napomenu da vozila već pripadaju tom preduzeću.

Oni ujedno tvrde i da je ovakav aranžman uobičajen kada je reč o međunarodnim ugovorima i da se sprovode tenderske procedure koje su propisale banke-međunarodni kreditori.